Кристофер Хил: Да су неки навијачи били заинтересованији за утакмицу, можда би Звезда победила Фенербахче

Кристофер Хил је у Београд дошао као млад дипломата, а током своје готово педесетогодишње каријере играо је значајну улогу током преговора у Дејтону и Рамбујеу. На место амбасадора у Србији дошао је иако се већ повукао из активне дипломатије, као неко чије би искуство у региону било од великог значаја.

Током каријере Хил је био амбасадор у Северној Македонији, Пољској и Јужној Кореји, где је такође оставио трага као активан учесник у преговорима са Северном Корејом.

У Србију је дошао у марту 2022. непосредно пред ванредне парламентарне изборе, а одлази пред саму инаугурацију председника Доналда Трампа. Зато је логично да разговор почнемо питањем како ће се промена у Белој кући одразити на односе Београда и Вашингтона.

Сваки пут када дође до промене администрације у Вашингтону, овдашњи аналитичари закључе да се политика САД према овом региону, посебно према Србији, неће нимало променити. Да ли то и даље стоји?

Заиста је тешко рећи. Tо је свакако стандардна тачка у причи сваког дипломате, да се ништа неће променити. Али мораћемо да видимо.

Мислим да долазећа Трампова администрација, део њеног особља има искуства у раду са Србијом, тако да не бих искључио промену.

Питање за Србију и за Сједињене Државе јесте да покушамо да побољшамо овај однос, да наставимо у правом смеру. Мислим да ће се то догодити.

Шта се дешава са инерцијом у дипломатији, посебно у Стејт департменту?

Увек постоји инерција. У свему постоји инерција, а свакако постоји инерција у Стејт департменту. Али мислим да постоји разумевање да морамо да идемо напред са Србијом.

Дошло је до неких промена. Србија је много више у позицији где се заједно договарамо о много више ствари. Видећемо како ће се то одвијати, али ја сам оптимиста у погледу будућности односа САД и Србије.

Шта ће бити са стратешким дијалогом? Да ли ће нестати баш као и канцеларија Де-Еф-Цеа када је Бајден преузео власт? Та канцеларија је најављена са великом помпом овде у Београду у септембру 2020.

Пре свега, желео бих да истакнем да је из тога произашло много кредита за мала предузећа, и то за време Бајденове администрације, тако да не бих рекао да је сасвим нестало. Али мислим да је питање стратешког дијалога, ту има логике, заиста има смисла и радије очекујем да ће се то наставити.

Са Србијом имамо много да разговарамо, не само о билатералним односима, у билатералним односима увек има ствари. Али имамо питања у Европи, европску безбедност о којима треба да разговарамо, свакако питања о економији.

САД су прилично важан фактор у српској економији, посебно у области технологије. Дакле, имамо све више и више људи, не само кошаркаша, већ имамо много људи који иду тамо-амо, имамо додатне летове између две земље. Тако да мислим да ћемо видети више, и мислим да ће овај дијалог прихватити следећа администрација.

Дакле, ви сте оптимиста у вези с тим?

Да, прилично оптимистичан. Мислим, питање дијалога је увек оно што је заправо речено и шта је заправо договорено да би се кренуло напред. Али привреда Србије наставља да расте, расте интересовање за њен уклопив квалитет са САД, тако да мислим да ћемо видети много више напретка у томе.

Врућа тема у српско-америчким односима тренутно су санкције руским компанијама у које је укључен и НИС. Да ли су САД адекватно размотриле последице санкција НИС-у за грађане Србије?

Уверавам вас да је ово веома пажљиво проучавано и веома пажљиво спроведено. Дакле, одговор на ваше питање је апсолутно ДА. Са становишта српске привреде и српских потрошача, са великим уверењем кажем да то неће утицати на српску привреду, нити ће утицати на доступност или цену бензина у Србији. Тако да мислим да ћемо тамо бити у реду.

Али не кажем да то неће бити важно за НИС, јер мислим да је то наш став већ неко време. Гледамо ово питање још откако је ова велика рафинерија продата Русији и то је било веома великодушно са српске стране и сада видимо да је Русија имала много више користи од српске привреде.

Не свиђа нам се шта је Русија урадила с тим нарочито у сврху агресије на Украјину, али мислим да је то и нешто на шта српски народ и Влада Србије треба да се осврну јер нема смисла губити суверенитет у области бензина, а ја мислим да ћемо тамо видети неке промене.

Америчке колеге Србији су говориле – морате да диверзификујете свој енергетски сектор, али губитак Русије као избора значи мање диверзификације. 

Знате, Русија у неком тренутку, то могу да замислим, знате, када једном скрену с пута у ту шуму или где год да их је Путин повео, Русија ће у неком тренутку опет бити играч у европском енергетском простору.

Не сада, док они воде овај грозни рат, овај агресивни и варварски рат, већ у неком тренутку у будућности. И мислим да је питање за Србију, питање за многе земље да имају енергетски избор.

Пре само неколико година, једини избор природног гаса за Србију била је Русија. Мислим да ће Србија имати неке изборе у томе. Имаће неке додатне могућности. И као што знате, потписали смо споразум са Србијом, америчко-српски споразум, о својеврсном стратешком приступу енергетици.

И мислим да ћете видети много тога. И мислим да ће то бити и тема нашег стратешког дијалога о коме смо малочас разговарали.

Многи су вас овде цитирали да сте рекли да неће бити санкција НИС-у. Можете ли то објаснити?

Па, санкције су... У питању је, наравно, коришћење НИС-а, објекта у већинском руском власништву, као дела европског енергетског простора. Поента је да нећемо охрабривати, и нећемо учествовати у куповини енергије, нико не треба да купује енергију из постројења које је у руском власништву.

Дакле, власничку структуру треба променити, а то је свакако природа разговора. Али Србији треба гориво. Ми то потпуно разумемо и очигледно подржавамо. Али оно што желим да кажем је да сам био овде неко време. Знам тачно шта се овде дешавало деведесетих и то се никада не може поновити.

Не, питање је било о изјави коју сте дали пре две недеље и која је схваћена као да кажете да неће бити никаквих санкција.

Нисам рекао да ће бити санкције НИС-у као предузећу у већинском руском власништву. То ће се променити.

Ви сте лично били сведок најгорих односа између Београда и Вашингтона. Да ли сте били сведок најбољег икада?

Не још. Мислим да идемо у правом смеру.

Конкретно због санкција?

Да, мислим да нису биле само санкције.

Ја говорим о овим санкцијама.

Говорим о томе шта се десило, шта се десило у прошлости са председником Милошевићем и како је он решавао регионална питања. Мислим да смо у много бољем правцу и очекујем много више сарадње. И што се тиче ових санкција, не ради се о Србији, већ о Русији.

Да ли мислите да би Београд или Србија били добро место за сусрет америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина, с обзиром на проруско и протрамповско расположење међу грађанима Србије?

Видите, ја стварно не могу да причам о питању места одржавања било каквих евентуалних самита који нису још планирани и о којима се још није дискутовало. Оно што могу да кажем је да желимо да се овај рат оконча. Сви желимо да се овај рат оконча.

И мислим да треба уложити велики напор да се то уради. Али што се тиче тога где ће бити састанка или да ли ће бити састанка, то не зависи од мене. И мислим да се на то у овом тренутку заиста не може одговорити.

Али неко може да вас пита за савет. Били сте овде амбасадор. Они могу да питају – океј, шта мислите? Да ли је Београд погодно место?

Неко ме може питати за савет. Али нисам сигуран да ћу то дати на РТС-у. Можда бих чекао да ме неко то заиста пита. Али мислим да је оно што ћу рећи да известан труд, тачније велики напор треба уложити да се види да ли се овај рат може закључити, јер је ово веома штетан рат.

Оно што је Русија урадила не само Украјини, оно што је урадила европским залихама енергије, оно што је урадила светским залихама хране, овај рат треба да се оконча.

Хајде да причамо о другом рату који је окончан, али је још нерешен. Да ли су САД пропустиле да обезбеде достојанствен живот за Србе на Косову?

Ово је био прави изазов, Косово је требало да уради одређене ствари, то је заштита разних народа, укључујући и српски народ. И морам да кажем, као лична ствар, сматрам да је веома разочаравајуће докле смо стигли на Косову.

Надам се да ће доћи до већег труда у дијалогу. У овом тренутку мислим на европски дијалог, бриселски дијалог. И мислим да су многи од нас веома разочарани недостатком напретка тамо. И много разлога за тај неуспех по мом мишљењу јесте на страни косовске владе.

Многи у Србији су разочарани изостанком акције Сједињених Држава. Шта кажете на то?

Могу да разумем забринутост. Могу да разумем фрустрацију. И волео бих да видим приступ који подржава Европска унија.

Мислим да се Европска унија веома труди. Пред њима је поприличан изазов. На нама је да подржимо Европу и видимо може ли се постићи неки напредак. Али могу вам рећи да ја нисам задовољан постигнутим.

А да ли сте оптимиста?

Увек сам оптимиста јер ако сте песимиста, никада ништа нећете направити. Оптимиста сам да ће Заједница српских општина која је претходно договорена пре неких 12 година морати да се успостави.

Дакле, да, бићу оптимиста у вези с тим, али мислим да сви треба да се саберу и заврше ову ствар јер ово сада није задовољавајуће.

Знам да мрзите да нагађате, али ја вас сада питам као некога ко је овде био присутан пре 25 година, да ли мислите да би следећа администрација можда могла бити упорнија да се на Косову ураде ствари око асоцијације српских општина?

Пре свега, мислим да је и ова администрација настојала да подржи Европску унију да се ствари ураде, посебно да се оно што је договорено и спроведе.

Претпостављам да би свака будућа администрација заузела исти став. Зашто се то није догодило, мислим да је нешто што људи треба да анализирају, пажљиво погледају и виде шта се може учинити.

Веома је јасно да је ово незадовољавајућа ситуација, и могу да додам да када бих био са Косова, сматрао бих да је ово веома незадовољавајуће.

На крају крајева, на Косову живи много људи који заслужују бољу ситуацију и знају да то могу постићи кроз већу сарадњу у оквиру дијалога у организацији Европске уније.

Ваш мандат у Србији покривао је два циклуса парламентарних избора и једне локалне. Како оцењујете развој демократије у Србији?

Знате, у свакој земљи, укључујући и моју, сви радимо на квалитету демократије. Морамо да радимо на томе сваки дан. Ако не радите на томе сваки дан, понекад се ништа не уради. Дакле, морате радити на томе.

Гледајући дугорочно Србију, мислим да сам веома задовољан, на пример, дијалогом који се води у Скупштини. Настојање да се различите стране окупе. Мислим да је ту било неког напретка, очигледно сви желимо да видимо више.

Али мислим да је веома важно ако сте страни дипломата да се не поставите у позицију да говорите људима шта да раде. Ово су заиста тешке одлуке које доносе српске странке, странке које се међусобно не слажу.

Живимо у тешким временима, веома тешким временима када људи имају више тенденцију да подигну глас него да пажљиво саслушају другу страну. Тако да мислим да свако има одговорност да покуша да иде напред, и ми свакако охрабрујемо напредак у овоме.

И искрено, било је неких разговора и мора их бити још. Али морам да додам, и ми имамо своје проблеме, свако има своје проблеме у оваквим политичким дијалозима, и верујем да Србија разуме да то треба да се уради, посебно са потенцијалом већег, много бољег однос са Европском унијом.

Како објашњавате актуелна дешавања у Србији када вас о томе питају претпостављени у Стејт департменту?

Можете ствари сагледати на тактичком нивоу или можете сагледати на стратешком нивоу. На стратешком нивоу, видим земљу која је у великој мери направила свој стратешки избор да иде на Запад.

Видим Србију, овде свакако има доста различитих мишљења, као и у многим земљама, али стратешки мислим да дефинитивно постоји тенденција да се иде на Запад. Тактички, ово је тежак процес и, знате, овде свако има своје мишљење.

Ово је земља у којој се људи осећају веома слободним да изразе веома различита мишљења, тако да мислим да ће то бити тежак процес.

Мој посао као дипломате је да не сметам, не говорим људима шта да раде, да се не мешам у тај процес, већ да га подстичем. И то је оно што сам покушао да урадим.

То је врло дипломатски одговор.

Дајем све од себе да будем дипломата. То ми некако природно долази.

Али као дипломата, пре неки дан сте дошли у веома интересантну ситуацију на кошаркашкој утакмици Црвена звезда – Фенербахче. Дакле, отишли сте на полувремену. Шта се дешавало?

Као што сам рекао, у политици људи имају различита гледишта, па је тако, ваљда, и на кошаркашкој утакмици. Дакле, претпостављам да неки људи, говорим о неколицини људи, нису били срећни што сам уживао у кошаркашкој утакмици.

Али морам да вам кажем да је српска кошарка прилично добра. И знамо за то у САД. Навијач сам Бостон Селтикса целог живота и наставићу то да будем до краја живота. Али ми нашу кошарку схватамо веома озбиљно и доћи у Србију и видети врхунску кошарку је право задовољство.

Жао ми је што Црвена звезда није победила у тој утакмици. Можда зато што су неки од навијача били мање заинтересовани за кошарку него што је требало.

Да ли бисте рекли да сте пријатељ српског народа, грађана Србије?

Волим спорт, све врсте спортова. То је оно што српски народ добро ради. Волим историју. Волим да расправљам о историји. Волим да причам о неким питањима која су важна за људе овде.

Па да, осећам се веома пријатно овде. Заиста уживам са српским народом. И заиста смо моја супруга и ја уживали у времену проведенем овде у Србији ове последње безмало три године. Уживали смо на културним догађајима као и на утакмицама.

Ако бих користио амерички сленг, да ли бих могао да кажем да се "копате за Србе" (I dig Serbs). А да ли Срби треба да копају?

Треба ли Срби да копају?

Разумете да сада говорим о рударењу.

Аха, играте се речима око литијума. Рекао сам милион пута и рећи ћу милион и први пут, то је на Србији да одлучи. Моје лично виђење, ако питате за моје мишљење, што мислим да радите, мислим да је то права прилика за Србију. И за Србе. Али они то треба да реше.

Мислим да стране дипломате не треба да им говоре шта да раде. Мислим да морају сами то да реше.

Али ако мене питате, ово је права прилика за Србију. Знате, свако има парче литијума у џепу. Ако видим да вам је мобилни телефон сада у џепу, свако има парче литијума. И питање је ко ће га производити, а мислим да су они који га производе у бољој позицији. 

Србија има такву прилику. Опет, то ће бити на Србији да одлучи.

А како одговарате на критике из прозападне опозиције да сте претерано подржавали Владу, више од претходних америчких амбасадора?

Знате, мој посао није да подржавам Владу. Мој посао је да следим америчке интересе и да остварим америчке интересе. И мислим да је најбољи начин за остваривање америчких интереса да покушамо да имамо позитиван однос са српском владом. Осећам да је то важно.

Дипломате које имају негативан однос с било којом владом, где год да су стациониране, откриће да имају потешкоћа да постигну напредак.

Зато се трудим да имам позитиван однос са много различитих људи у Србији, не само са Владом, већ са што више људи. И, знате, чујете како људи говоре, па зашто се он састаје с тим и тим? Не треба да се састаје с том особом. А ја се трудим да се сретнем са што више људи.

Да ли ћете се на опроштајним састанцима видети и са представницима опозиције као што сте се састајали са представницима власти?

Да, то сам радио у последњих неколико недеља. Био сам са доста представника опозиције и различитим лидерима у друштву. Дакле, да, покушавам то да урадим.

Знате у Србији се не могу одговори на сва питања добити на једном месту. Ако разговараш са 10 Срба, добићеш 11 различитих мишњења. Дајем све од себе. Покушавам да стигнем свуда, укључујући и РТС.

Који су Ваши лични планови? Да ли бисте прихватили неку нову улогу у приватном или јавном сектору? Мислим, премлади сте да бисте се кандидовали за председника.

Мислите да сам премлад.

Чини се, с обзиром на последња три изборна циклуса у САД.

Имам много личних интересовања. Написао сам књигу. Волео бих да напишем још једну књигу. Желео бих да говорим о томе каква је будућност америчке дипломатије. Многи људи говоре да не постоји таква ствар као што је америчка дипломатија, а ја мислим да апсолутно постоји.

Ја сам из прагматичне школе. Покушавам да посао обавим до краја. Трудим се да не улазим превише дубоко у идеологију, већ радије тражим начине помоћу којих се може доћи до решења.

Али ако је ваше питање да ли планирам да се пензионишем и играм голф? Не, нећу се повући и играти голф.

Можете професионално да играте голф.

Не, мислим да нисам довољно добар да играм професионални голф и дефинитивно нисам довољно добар да бих могао да играм на кошаркашком терену. Али заиста уживам са другим људима. Предавао сам неко време. То је такође забавно. Али заиста бих желео да се активно укључим у то да моја земља буде боља у будућности и то је план. То је мој план.

Ваш пријатељ Џо Бајден рекао је прексиноћ да се у Америци формира олигархија екстремног богатства, моћи и утицаја која заиста угрожава целокупну америчку демократију, основна права и слободе. Да ли се слажете са њим?

Мислим да је председник Бајден човек велике мудрости и великог искуства. А када сугерише да постоји проблем у погледу једнаког приступа праву, политичком утицају, требало би га чути.

Мислим да САД, као и многе земље, пролазе кроз огромне промене. Технолошка револуција је заиста пред нама. А приступ информацијама не чини људе нужно паметнијима. Ако имате више информација и још више знања, то вас не доводи обавезно до веће мудрости.

И зато мислим да он покушава да укаже на то да сви имамо потешкоћа да разумемо како ћемо регулисати друштва како будемо напредовали. Вреди га чути.

Да ли се плашите за америчку демократију?

Веома сам оптимистичан, још једном да употребим ту реч, о будућности моје земље. Мислим да се ми људи често шалимо да Америка чини праву ствар тек када исцрпе све друге могућности. Можда има елемента тога, али не сумњам да ћемо бити велики играч на овом свету и то заувек.

Дакле, не планирате да се преселите у Канаду или на Гренланд?

Не, не планирам да се преселим у Канаду или на Гренланд. Не разумем баш све то, али не, живећу у Сједињеним Државама.

Шта бисте истакли као свој успех и да ли осећате потребу да се било коме извините док размишљате о времену које сте провели у Србији као амбасадор?

Заиста сам се трудио да следим америчке интересе и америчку политику онако како ми је то изнето у писму које сам добио од председника да одем у Србију и учиним најбоље што могу. Заиста сам се трудио да помогнем Србији у областима где Србија жели нашу помоћ, било да се ради о економским инвестицијама из САД или економској трговини и другим стварима где је Србија желела да помогнемо. Тако да сам се јако трудио.

Да ли сам свуда успео? Не. Покушао сам да ангажујем што више људи. Јесам ли стигао до свих? Да ли се сви слажу са мном? Не слажу се.

То су увек недовршена дела и оно што треба да урадите је да схватите да нас Бог доводи на овај свет на одређено време, а ми морамо да радимо најбоље што можемо, али онда други морају то да следе. Тако да осећам да сам урадио најбоље што сам могао.

Дакле, без жаљења, без извињења?

Људи који живе кроз кајање и извињења нису добро припремљени за будућност.

Шта ћете понети из Београда да вас подсети на време које сте провели овде? Говорим о овом мандату.

У смислу онога што памтим? Прва и за мене најважнија ствар, која потиче из 1990-их и повратка овде после 25 година, јесте да никада нисам дозволио да мој сат стане. И мислим да је веома важно схватити да је ово веома другачија земља од земље коју сам видео овде 1990-их. Тако да сам то схватио.

Такође, од првог дана када сам био овде, рекао сам да ћу много више да слушам него да говорим. У овом интервјуу, можда то не радим. Али генерално, покушао сам да слушам људе и разумем људе.

А разумевање људи се разликује од слагања са људима. Али толико је важно чути, дати пристојно поштовање према мишљењу других. И покушао сам то да урадим. И покушао сам да видим да ли можемо некако да сузимо разлике које смо имали, јер мислим да Србија и САД, мислим да имамо сличан поглед на свет.

И, могао бих да додам, очекивао сам да ћу се бавити свим овим билатералним питањима све време, али сам открио да имамо много интереса који су глобалнији, свакако интереси европске безбедности у односу на Украјину, али и интереси широм глобалног југа.

Знате, у Азији сам провео четири године бавећи се њиховим проблемима. И видети такву врсту интересовања у Србији је заиста било право задовољство. Видети Европљане, Србе, како проширују свој поглед на свет, да не мисле само о Балкану.

Мислио сам на неку конкретну ствар, нешто што бисте понели са собом и рекли, ово је из Србије.

Постоје нека течна освежења која бих волео да могу да понесем. 

Не би вам то потрајало.

Не, не би. А ви мислите на стварне предмете?

Да.

Не знам. Морам да размислим о томе. Вероватно тепих или два, такве ствари. Има много тога да се узме одавде. Али то су углавном сећања на све људе с којима смо провели време и с којима смо се дивно дружили.

Ви сте навијач Бостона, али не живите у Бостону.

Не, али ја сам из Бостона. Имамо стан на Род Ајленду, тако да сам само сат времена удаљен од Бостона. Имамо још једно место на Флориди. Живим на оба места, али сам живео свуда током живота. Веома је важно да имате место које зовете дом. Било да сте у Кореји или негде другде, увек је важно да имате дом, а за мене је то Бостон.

Планирате ли да идете на утакмице НБА лиге, да гледате неке српске играче, рецимо Денвер како побеђује Бостон у финалу.

Провео сам много времена у Денверу и имао сам много пута прилике да одем да видим Нагетсе и њиховог најбољег играча. И знате, за све дипломате је препорука да гледају тог момка, Николу Јокића, он не само што инспирише људе с којима игра, већ и људе који га гледају. 

Када погледаш тог типа онда помислиш – можда и ја то могу. А не можеш. Он је најбољи кошаркаш на свету. Али је инспирација видети како игра тај момак. На његовом врхунском нивоу. И мислим да сви ми, без обзира на то чиме се бавимо, треба да тежимо изврсности.

Имате ли такву инспирацију у политици или дипломатији?

Политика заиста није моја ствар. Управљање јесте, и дипломатија јесте, и ја се трудим да радим најбоље што могу.

И мислим да сваки спортиста, било да је то Никола Јокић или неко други, труди се да уради све што може док је на терену, тако да када се утакмица заврши и он изађе с терена, не носи више ништа са собом; оставио је све што има на том терену и то је оно што ја покушавам да урадим.

Немате идола у дипломатији, мислим на људе.

Мој први амбасадор је био момак по имену Лари Иглбергер, срео сам га овде у Србији. Било је и других идола на које сам се угледао.

Ако бисте желели да грађанима Србије дате пријатељски савет, шта бисте саветовали?

Исти савет бих дао америчким грађанима. Покушајте мање да причате, а више слушајте и покажите поштовање људима с којима се не слажете. То је савет који бих дао сваком Американцу, савет који дајем својој деци, савет који покушавам да дам себи.

И мислим да посебно у Србији треба да дође до неке врсте смиривања ситуације и спремности да се схвати да смо сви заједно у овом чамцу.

Говорите о садашњим временима?

Посебно говорим о садашњим временима, али то не важи само за садашња времена. Заиста важи за сва времена.

Господине амбасадоре, хвала вам на интервјуу и што сте били први амерички дипломата који је посетио бомбардовани део зграде РТС-а. Надам се да нас нећете заборавити и да нећемо због тога зажалити.

Надам се и ја. Имам много лепих успомена и надам се да ћете се и мене лепо сећати.