Стејт департмент: Србија има планове за елиминацију међународног тероризма, али није прогласила Хезболах терористичким

С обзиром на то да у Србији није било терористичких напада, у извештају се наводи да су главну бригу представљали репатријација страних терористичких бораца, саморадикализација и насиље, претње бомбама које представљају терористичка дела, као и кретање миграната, новца и оружја.

Србија је за терористичке активности осудила седам од 10 српских држављана, неке у одсуству, који су се вратили из Сирије или Ирака, на казне до 11 година затвора, а током 2022. није било нових осуђујућих пресуда, подсећа се у делу извештаја који се односи на нашу земљу.

Како се напомиње, 2022. је у Сирији било до 27 српских бораца и придружених чланова породица, а Србија није спроводила репатријације.

Србија је успоставила тимове за реинтеграцију и усвојила повезани акциони план за евентуални пријем таквих појединаца.

Стејт департмент указује на то да се Србија, према Вашингтонском споразуму, потписаном 2020. године, обавезала да ће Хезболах у целини прогласити терористичком групом и ограничити његове операције и финансијске активности.

Србија није спровела те мере јер, како се наглашава, према њеном Кривичном закону само осумњичени повезани са терористичким групама које су одредиле Уједињене нације могу бити оптужени за кривична дела у вези са тероризмом.

Стејт департмент оцењује да Србији недостаје законодавство које се у потпуности бави свим аспектима обуке, финансирања и регрутовања терориста.

Како се указује, српске власти су 2022. године направиле акционе планове за елиминацију међународног тероризма, спровеле процене ризика за сузбијање финансирања тероризма и пратиле финансирање тероризма.

Српска полиција је 2022. привела двојицу осумњичених бивших припадника талибана и једног осумњиченог за поседовање и трговину оружјем за терористичке акте.

У извештају се констатује да је дошло до значајног пораста претњи бомбама – укупно их је било 140, од ​​којих су многе потицале изван Србије и биле су усмерене на кључну инфраструктуру.

Једна особа осумњичена је за тероризам због претњи београдском аеродрому, наводи се у извештају.

Стејт департмент напомиње да је Србија, са Интерполом и Агенцијом Европске уније за сарадњу у спровођењу закона, укључена у међународну сарадњу када се ради о листама за праћење.

Србија, такође, одржава механизме граничне безбедности са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском и Румунијом, а истовремено, билатерално сарађује са Албанијом, Северном Македонијом и Црном Гором по питању безбедности граница.

Србија је сарађивала и са Канцеларијом Уједињених нација за дрогу и криминал у области контроле наоружања, безбедности граница и програма против незаконитог финансирања и прања новца који су подстакли напоре у борби против корупције.

ОЕБС је подржао напоре Србије у борби против тероризма, укључујући побољшање безбедности граница и борбу против насилног екстремизма и регрутовања терориста, наводи се у извештају.

Стејт департмент констатује да је, након напада Русије на Украјину у пуном обиму, Србија обуставила вежбе са међународним партнерима, што је довело до отказивања противтерористичке обуке са САД.