Коме одговарају избори у децембру и има ли времена за формирање предизборних коалиција

Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да сви индикатори показују да се иде у правцу одржавања избора 17. децембара, иако теоријски и даље постоји могућност да се то деси и мало касније.

“Међутим, имајући у виду најаве из владајуће коалиције, имајући у виду оставке које се масовно подносе у великом броју општина и градова, чини се да се политичка ситуација приближава новим изборима 17. децембара“, рекао је Клачар.

Јуче се са места првог човека Београда повукао Александар Шапић. Он је рекао да жели да настави да води Београд, а на предлог председника СНС-а Милоша Вучевића, Шапић ће представити постигнуте резултате. На питање да ли ли то говори да би Шапић могао да буде и потенцијални кандидат за градоначелника, Клачар одговара потврдно.

Недоумицу, како истиче, представља то где ће се све одржати избори 17. децембра.

"Избори би требало да се одрже у више од 150, ако не и у 153 локалне самоуправе у Србији. Међутим, оставке нису још поднете у свим тим градовима и местима, што заправо значи да може да се деси сценарио да 17. децембра не гласамо у свим јединицама локалне самоуправе, него да се у једном делу локалне самоуправе евентуално избори одрже догодине, када им је термин", наводи Клачар и додаје да је недоумица да ли ће бити одржани и покрајински избори.

Да ли опозицији одговарају обједињени парламентарни и београдски избори

Опозиција је тражила да се београдски избори одвоје од парламентарних, јер је сматрала да у престоници има највише шансе да оствари бољи резултат. Међутим, како Клачар истиче, опозиција је у последњем захтеву тражила да се са београдским иде и на парламентарне изборе, али да они буду одвојени од локалних и покрајинских.

“По свему судећи, владајућа коалиција ће испунити део тих захтева, биће парламентарни и београдски избори, али неће они бити одвојени од локалних избора. Али, на крају крајева, то је од почетка било и најављено. Опозиција је имала један захтев, али је владајућа коалиција још током пролећа или лета ове године најавила да ће изаћи у сусрет опозицији, али не и око тога на ком нивоу бити одржани сви избори“, рекао је извршни директор Цесида.

Клачар каже да најава избора јесте мало изненађење, јер би редовни били за шест месеци. Наводи и да постоје одређени ризици како за владајућу коалицију, тако и за опозицију.

“Владајућа коалиција расписује изборе у једном осетљивом и сложеном тренутку, пре свега када је реч о Косову. И то ће бити први зимски избори за Српску напредну странку. Српска напредна странка је увек изборе расписивала у неким лепим данима. Најчешће је то било пролеће или они ванредни избори који су се десили 2020. године у јуну. С друге стране, опозицији не одговарају брзи избори јер је питање да ли ће имати довољно времена да се консолидују, да се организују и мање им одговарају избори који су спојени на свим нивоима. Тако да ће заправо бити занимљиво пратити трку наредних недеља. Како ће се и једна и друга страна снаћи у тим околностима“, рекао је Клачар.

Укрупњавање на политичкој сцени

Одборник покрета Не давимо Београд Добрица Веселиновић рекао је да се сарадња опозиције усталила кроз протесте Србија против насиља и да су спремни за расписивање избора. У Договору за победу су, каже, дефинисали да ће се договорити који је најбољи начин да се изађе на изборе.

Павле Грбовић истиче да је документ конципиран тако да је довољно широк за све опозиционе актере који се искрено боре против режима, као и да постоји много боља сарадња, посебно на техничком нивоу.

На питање да ли је два и по месеца довољно времена да се све стигне, Клачар каже да јесу, како за власт, тако и за опозицију.

“Вероватно би за опозицију било боље да су договоре око коалиција направили раније и да већ сада могу да комуницирају са људима – теме, људе, кључне поруке и тако даље. Како сада ствари стоје, сведочићемо великом укрупњавању на политичкој сцени“, рекао је Клачар, који очекује укрупњавање и на страни владајуће коалиције, како би показала јединство због тренутне ситуације са КиМ.

Када је реч о грађанском делу опозиције, чини се да ствари иду у правцу једне коалиције, а што се тиче десног спектра – у две.

“Чини се да се иде у правцу да десни део политичког спектра изађе у две колоне, од којих би једну колону вероватно предводио Милош Јовановић, а другу колону вероватно Двери, можда у коалицији са Народном странком. Видећемо, али заправо у било којем сценарију то значи једно велико укрупњавање, доста другачија ситуација него што је била на ранијим изборима, зато што су странке разумеле да је тренутак такав, да је за њихов изборни успех заправо укрупњавање нешто што је предуслов“, објашњава Клачар.

Шта ће бити у фокусу кампање

На питање да ли ће кампања донети шири спектар тема, или ће се концентрисати на питање Косова и Метохије, Клачар истиче да истраживања јавног мњења показују да је питање КиМ приоритет.

“Прошли избори су на почетку као тему имали економију и заштиту животне средине, онда је дошао рат у Украјини, последице тог рата, извесно је да ће ови избори протећи у знаку Косова. Косово је и приоритет када питамо људе у истраживањима јавног мњења", рекао је Клачар.

Врло важна тема ће бити инфлација и економски стандард.

“Колико год да је рат у Украјини даље присутна тема, чини ми се да ће овога пута бити можда у неком другом плану. И веома важна тема, односно веома важне теме ће на овим изборима да буду све оне које се тичу одређених локалних питања, посебно града, града Београда имајући у виду његову улогу и важност градоначелника у политичком систему, у систему Србије“, рекао је извршни директор Цесида Бојан Клачар.