Сурлић: УН губе моћ, питање је коју безбедност гарантују малим земљама

Србија ће затражити хитну седницу Савета безбедности Уједињених нација о Косову и Метохији. Стефан Сурлић каже да је то веома важно, поготово док том телу буде председавао Бразил.

"Имајући у виду да је и даље на снази Резолуција 1244, која је имала за циљ постизање трајног мира између Срба и Албанаца, а сада видимо да власти у Приштини угрожавају безбедност Срба на Косову, да је ситуација врло алармантна, да се хапсе људи због неких наводних ратних злочина чак 23 године након конфликта. Све то указује на угрожавање мира, стога је врло важно да се та седница одржи. На крају крајева, Савет безбедности је по Резолуцији 1244 одговоран за одржавање мира на Косову", поручује Сурлић.

Данас ће председник Вучић у обраћању Генералној скупштини Уједињених нација свакако говорити о Косову и Метохији. Сурлић истиче да ће ту бити све оне земље које нису признале косовску независност или које су у међувремену отпризнале.

Када је реч о Савету безбедности и евентуално посебној седници, објашњава да је потребно девет чланица, односно девет гласова, да би се донела нека конкретна одлука или мера ради одржања мира на терену.

"У овом тренутку Србија може да рачуна на подршку већ традиционалних партнера по питању статуса Косова, као што су Русија и Кина, али укупно највише седам. Ту су и земље попут Бразила, Мозамбика, Гане и Габона, које су отпризнале независност Косова. Дакле, тешко је достићи број девет, уколико не буде изненађења и неке од западних земаља које су признале независно Косово сматрају да је важно да се упути снажнија порука Приштини и да се осуди Приштина за ове активности", додаје Сурлић.

Запад иритира било какво изједначавање позиције Србије и Украјине

Најављено је да ће Србија тражити исто као и за Украјину. Сурлић ипак истиче да нема никаквог разумевања од стране западних земаља и стављања знака једнакости у том смислу.

"Њих иритира било какво изједначавање позиције Србије и Украјине. У недавном обраћању канцелара Шолца могли смо да чујемо да чак ситуација са СР Југославијом и 1999. годином је оправдање за њихову помоћ Украјини. Дакле, ситуација на Косову 1999. се представља као почетна тачка нове безбедносне стратегије Немачке и њене веће ангажованости у међународним војним интервенцијама", каже Сурлић.

Указује да Шолц о томе говори као једном позитивном и базичном примеру и као једном од главних аргумената за њихову конзистентну помоћ Украјини.

Балансиранији приступ на овогодишњем заседању

Аналитичари кажу да се заседање УН ове године разликује од претходних. Сурлић је сагласан и каже да је видљив балансиранији приступ у Генералној скупштини у односу на претходне године, поготово на прошлу годину, када је у фокусу била Украјина.

"У обраћању чак председника Бајдена видели смо да је Украјина била трећа или четврта тема. Прво је поменуо потребу за реформом Савета безбедности Уједињених нација, затим реформом Светске банке, Светске трговинске организације, начина финансирања, климатске промене, па тек онда Украјину", наводи Сурлић.

Интересантно је, додаје, да је и сам украјински преседник Володимир Зеленски заправо говорио о рату Украјине више у контексту утицаја на друге земље, на инфлацију, недостатак хране и да је рату Украјине дао једну потпуно нову геополитичку ноту.

Генерална скупштина је послужила и за прегруписавања, као што је и најавио председник Бразила. Намера Брикса јесте да понуде праведнију расподелу добара и праведнији међународни поредак, објашњава Сурлић.

Хоће ли бити проширења Савета безбедности УН

Говорећи о проширењу Савета безбедности УН, које траже и Вашингтон и Москва, а Ердоган о томе говори већ годинама, Сурлић каже да се о томе одавно говори.

"Још од краја Хладног рата говори се о реформи поготово Савета безбедности, реформи права вета. Међутим, не постоји сагласност и док не постоји сагласност пре свега између пет сталних земаља чланица Савета безбедности неће доћи ни до промене формата. Наравно, земље које су сталне чланице нису заинтересоване да се тако одрекну вета", наводи Сурлић.

Поред Индије, Јапана, Немачке, ту је и Бразил, из Африке Нигер и Јужна Африка, регионалне силе попут Мексика и Турске.

"Значи, тај Савет безбедности би од 15 чланица вероватно могао да има у будућности више од 10 сталних чланица, али то је све на нивоу теорије, зато што је врло компликована процедура. Потребно је да две трећине чланица Уједињених нација плус свих пет сталних чланица Савета безбедности гласају за те промене, ратификују то у својим земљама, па онда можемо да мењамо повељу Уједињених нација и прихватамо нове чланице, али у овим међународним констелацијама то делује као немогућа мисија и можда ће Уједињене нације, нажалост, имати судбину Лиге народа", поручује Сурлић.

Истиче да то значи да су они константно нефункционални, као и да су УН парализоване као међународна организација и да не могу да одговоре на претње.

"То смо видели кроз блиску историју, 1999. године без одобрења Савета безбедности је бомбардована Југославија, 2003. интервенција у Ираку такође заобиђене Уједињене нације, сада напад на Украјину од стране Русије исто тако без сагласности Савета безбедности. Видимо да велике силе не поштују међународно право и да дају себи ту привилегију да нападају друге суверене земље", напомиње Сурлић.

УН губе своју моћ, јер поставља се питање коју то безбедност гарантује Савет безбедности малим земљама, земљама које се нађу на путу великих сила, додаје Сурлић.

Која је улога Ердогана у Њујорку

Када је реч о турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, он долази у Њујорк у тренутку великих тензија између Анкаре и Вашингтона са једне стране, али и Анкаре и Европске уније са друге стране.

"Он је покушао да осветли друга жаришта, не само рат у Украјини, значи Нигер, ситуацију на Нагорно-Карабаху, да пошаље јасне поруке Турске и њихову позицију на међународном плану, али очигледно је његова намера да Турску представи као регионалну силу која ће се више питати у многим конфликтима на различитим меридијанима и да неће више прихватити политику Турске која безусловно стоји уз политику Запада", закључио је Сурлић.