Конгресмен Тарнер за РТС: САД са европским партнерима траже решење за питање Косова

Између осталог, са српским званичницима сте разговарали о ситуацији на Kосову, разговорима Београда и Приштине. Сједињене Државе су кључни савезник Kосова. Али, са друге стране, Вашингтон помиње пенале Приштини уколико не предузме мере за деескалацију ситуације на северу. Имајући у виду ситуацију сада, да ли мислите да би требало да се Вашингтон више ангажује у дијалогу или не?

Мој први циљ је да се ода признање билатералним односима Србије и Сједињених Држава. Наш фокус и оно због чега сам у Србији је развој, економска сарадња, позитивни трендови и честитам Србији на ономе што је постигла када је реч о нашим односима и на војној страни, такође. Постоји партнерство Националне гарде Охаја и српске војске. Наравно у региону има отворених питања. Причао сам са председником о Босни, Kосову, на која питања САД треба да се фокусирају и како бисмо могли да допринесемо.

И како можете да допринесете? Хајде да се фокусирамо на питање Kосова. Увек се очекује да се чује шта ће Вашингтон рећи о дијалогу Београда и Приштине. Имате специјалног изасланика за Западни Балкан који се бави овим питањем. Да ли је то довољно? Верујете ли Приштини и премијеру Kуртију када каже да ће нешто испунити?

Сигурно да се кредибилитет стиче акцијама. И начин на који амбасадор Хил на ово гледа јесте како да подржимо европски дијалог и њихове напоре да заједно допринесемо решењу. Свакако постоји низ одредби које треба да се примене и мислим, као што сте управо рекли, то је питање кредибилитета.

Дакле, да ли имате механизам, не Ви лично него администрација, да натерате Приштину да испуни рецимо оно обећано пре десет година? Пре свега, мислим на Бриселски споразум, на Заједницу српских општина.

Мислим да је најважније да међународна заједница ради заједно, и ЕУ и САД, и да доведемо до тога да наши партнери заједно нађу решење и то је оно што ће Америка наставити да ради. Мој пут овде није о Kосову. Мој пут је о региону.

Долазите из Охаја. Памтимо то име из деведесетих година. У Дејтону је 1995. године потписан мировни споразум, а Ви сте у то време били градоначелник. Kако се сећате тог периода?

Мислим да је то био период наде јер су се дешавала невероватна ратна зверства на Балкану шокантна за свет, и за Европу и за Сједињене Државе. А са Дејтонским мировним споразумом, видели сте прилику за мир. Долазимо до 2025, која ће бити 30-годишњица споразума. Још има ствари које треба да урадимо. Мислим да је Босна донекле остављена са неуправљивом дејтонском структуром. Зато сам позивао много пута на "Дејтон 2".

Обе стране у Босни, кад кажем обе мислим на бошњачку и српску страну, заговарају поштовање Дејтонског споразума. Јасна је позиција Вашингтона јер је увео санкције Милораду Додику и неким његовим сарадницима. Али да ли имате разумевања за став Републике Српске када званичници кажу да желе изворни Дејтон, да не желе да им се одузимају надлежности које им припадају као ентитету, да не желе стране судије у Уставном суду?

Знате, ја сам у Kонгресу и Сједињене Државе и наш Стејт департмент веома активно раде са свим партнерима да покушају да се укључе у дијалог који може довести до неког решења. Ствар је у томе што то споља не може да се наметне.

Ви сте део групе конгресмена који су послали писмо председнику Бајдену у којем се залажете за боље односе са Србијом. Шта се десило са тим писмом?

Мислим да сигурно видите кроз рад амбасадора Хила да је Србија приоритет за Вашингтон и то свакако јесте. и на војној, али и на економској страни. Зато што имамо јаке билатералне везе, америчке компаније улажу у Србију. Видите да је капитал признање за оно што је Србија постигла.

Споменули сте сарадњу Војске Србије и Националне гарде Охаја. Чини се да војна сарадња иде лакше него политичка. Јесам ли у праву?

Постоје заједничке вежбе у којима је учествовала гарда Охаја, обуке, образовни програми и размене. Оно што је узбудљиво видети је да је ово резултат визије и вођства сенатора Војновича, који је српског порекла.

Питам ово јер ћу цитирати генерал-мајора Џона Хариса, команданта Националне гарде Охаја, који је пре две или три године рекао да је Србија неутрална земља, компетентна за очување сопствене безбедности. Одговарао је на питање о војној сарадњи са земљама као што су Русија, Kина и Белорусија. Зато вас питам – да ли имате утисак да на војном плану има више разумевања за неутралну позицију Србије него на политичком?

Не слажем се с тим. Ви сте то тако окарактерисали. Ја мислим да на политичкој страни постоје јаки односи наше две земље. Билатерални однос се успоставља на нивоу влада пре него што га спроводе различита одељења, министарства и агенције. То је један од разлога зашто сам овде, јер ви и ја не водимо овај интервју у Вашингтону. Али генерал Харис је потпуно у праву. Поштовање које гарда Охаја има за Војску Србије је велико.

Добро, дакле избегавате да одговорите на то питање. Долазите из Републиканске партије. Седамнаест људи је у овом тренутку у трци за кандидата за председника следеће године. И десетак републиканаца изазива Доналда Трампа. Али, он је далеко испред свих њих у анкетама. Можемо ли очекивати да га поново видимо као кандидата за председника Сједињених Држава?

Мислим да, заправо, изазивају један другог, а не једног кандидата. У нашим примарним страначким изборима, сви се такмиче једни против других. Ја сам велики обожавалац демократије, знам и да Србија има дугу демократску традицију. Морамо да чекамо да се демократски процес одигра. И то ће сигурно бити веома жустар изборни циклус.