Читај ми!

ЕУ интеграције – нови рок, стара мета

Нормализација односа, односно коначни договор Београда и Приштине, многи виде и као предуслов чланства Србије у Европској унији. То се чуло и на Бледском самиту када је Шарл Мишел исцртао нови, седмогодишњи рок да Европска унија отвори врата за нове чланице.

Циљ, а не обећање – тако изјаву председника Европског савета да би Унија 2030. године могла да отвори врата новим чланицама, чита ресорна министарка.

"Чекамо како ће се разговарати даље о овој циљаној години, али не чекамо да радимо посао", поручује Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције.

Посао који је пред кандидатима прецизира европски представник у Србији.

"Процес проширења је процес који се заснива на заслугама, зато је неопходно ускладити цело законодавство, подићи капацитет институција, али мислим да оно што смо чули од Шарла Мишела да је то важна порука. Са руском агресијом на Украјину дошло је до промене перцепције ствари у европској породици. Имамо нове кандидате за чланство. И сада се читаво питање проширења постало још важније", наводи Емануел Жиофре, шеф делегације ЕУ у Србији.

А међу најважније услове Србији за напредак убрајају се усклађивање са спољном политиком Брисела и решење косметског проблема.

"Када је реч о нормализацији која јесте елемент и од почетка је елемент у процесу преговора то је Поглавље 35 у коме се налази елемент завршног мерила, то је свеобухватни споразум о нормализацији", истиче Мишчевићева.

Доцент на Факултету политичких наука у Београду Стефан Сурлић напомиње да ЕУ не жели да увози проблеме и да се Београд и Приштина морају сагласити, постићи пуну нормализацију односа пре било какве приче о чланству.

"Наравно да рат у Украјини мења један политички простор и атмосферу сада попут деведесетих и почетком двехиљадитих можда се и прогледа на неке формалне критеријуме, а заузврат понуди јаснија перспектива чланства Западног Балкана", додаје Сурлић.

Та перспектива Западног Балкана је на дугом штапу, поручили су његови представници на бледском самиту. Премијер Северне Македоније подсетио је да ни после промене имена та држава није добила датум почетка преговора. Од почетка процеса придруживања Србије прошло је десет година.

"Мислим да је јако важно да разговАрамо о некој години. Она је оријентир, даје предвидивост процесу, али наравно узети ту годину са резервом. Прво и они који говоре данас о тој години, те године највероватније неће бити на функцији. Сетимо се Ангеле Меркел за коју се сматрало да ће увести земље Западног Балкана, на крају своје политичке каријере, на је већ увелико у политичкој пензији, а Западни Балкан је далеко од ЕУ. Тако и поруке Јункера и Мишела узети са резервом", навео је Сурлић.

Резерва је све већа и међу грађанима Србије. Први пут у последње две деценије, број оних који се противе придруживању Унији већи је од оних који то желе.

субота, 16. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње