Адем Демаћи – како је добијање улице покренуло историјске полемике

"Кад год смо на раскрсници, запитајмо се – шта би рекао Адем Демаћи", тим речима се политичког узора, пет година након његове смрти, сећа Аљбин Курти. Сећање је оживео и отварањем улице у скопском насељу Чаир.

To више није улица Друге македонске ударне бригаде. Уместо оних који су дали животе у борби против фашизма, сада носи име човека који се борио за уједињење свих Албанаца. Одлука о преименовању донета је пре две године, а њено скоро ступање на снагу Аљбин Курти означио је као тријумф слободе.

За Албанце стуб националног покрета, за Србе носилац сепаратистичких идеја. Контроверзе су обележиле Демаћијеву биографију у којој, између осталог, пише да је у светску књижевност студирао у Приштини, Београду и Скопљу. Отуда идеја да тамо добије улицу.

Три суђења и затворски стаж дуг 28 година

На Косову и Метохији постао је легенда међу Албанцима већ средином педесетих година када је први пут ухапшен због студентских националистичких текстова. Идеје о Великој Албанији донеле су му три суђења и затворски стаж дуг 28 година који га сврстава у најстроже кажњене политичке затворенике.

"Демаћи је 1957. године истражним органима признао да је заговарао насиље као средство за уједињење Косова и Албаније и да је слао претећа писма албанским функционерима у власти, за које је проценио да се нису довољно залагали за албанске националне интересе", наводи историчар Игор Вукадиновић.

Новинар Миливоје Михајловић истиче да је Демаћи у затвору био старији од осталих затвореника.

"Рецимо оних који су били хапшени 1981. године, био је старији око 20 година од већине њих. Ти људи су касније формирали ОВК. Адем Демаћи је био њихов вођа, њихов идеолог. Био је близак са Фехмијем Ладровцијем, једним од команданата ОВК и он их је на неки начин регрутовао", додаје Михајловић.

Године 1998. постаје политички лидер тзв. ОВК, а исте године у интервјуу за Њујорк тајмс одбија да осуди деловање ОВК, наводећи да пут ненасиља није нигде одвео. 

"ОВК је главна снага, суштинска снага Косова. ОВК је одбрана наше слободе", поручио је тада Демаћи.

"Сви Албанци у једној држави"

Слобода је за Демаћија мењала моделе – од конфедерације под називом Балканија која би обухватала територије на којима живе Албанци до независности Косова и уједињења са Албанијом. Суштина је остала иста – сви Албанци у једној држави. Његова идеологија и даље живи у деловању Аљбина Куртија, сагласни су познаваоци прилика, уз оцену да је он Демаћијев најбољи ђак.

"Корени проблема које Србија данас има на Косову и Метохији у много већој мери се налази у деловању власти југословенских комуниста који су деценијама претварали КиМ у неку форму албанске државности у Југославији него у деловању Адема Демаћија", поручује Вукадиновић.

На нелогичности у његовом деловању указују савременици који су га лично познавали.

"Био је у приличној мери контрадикторна личност. На самом почетку заоштравања сукоба он је био против рата, говорио је 'ја сам за мир', ја сам против рата, али сам и против тога да одустанемо. Свој животни кредо је често описивао: 'Ја сам као свећа, полако се топим, али осветљавам пут другима'. То је уствари био Адем Демаћи", наглашава Михајловић.

Поштовање Албанаца стекао је и због чињенице да је све време бомбардовања провео у Приштини. Непосредно по завршетку сукоба за недељеник Време рекао је:  "Уверен сам да се трагедија могла избећи да су уместо преко посредника у Рамбујеу, Срби и Албанци преговарали директно".