Миливојевић: Тачка о санкцијама изостављена без великих притисака, ЕУ не жели да антагонизује однос са Србијом

Председник Србије је у Атини два дана имао разговоре са лидерима Западног Балкана и Европске уније, а на столу су били однос према Украјини, однос према Русији и најава нове финансијске помоћи ЕУ региону.

Председник Европског савета Шарл Мишел и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен искористили су у Атини прилику да на 20. годишњицу Солунског самита реафирмишу политику проширења и став да Западни Балкан, Украјина и Молдавија, имају места у Европској унији, као и да је то интерес Брисела, каже за РТС Зоран Миливојевић.

Истиче да се понавља оно што смо имали и пре двадесет година, с том разликом што смо ми као кандидат напредовали, отворили нека поглавља.

"У суштинском смислу, ово је у ствари заоставштина ове екипе у Европској унији за будућу екипу после пролећних избора. Потврда Европске уније и потврда значаја политике проширења за будуће време. У том смислу ова декларација има значај. И друго, ово је сигурно ветар у леђа, дакле везано за Украјину и за Молдавију, да на крају године добију можда и датуме за почетак преговора, а представља и враћање Европске уније на источну политику", рекао је Миливојевић.

Први пут од почетка рата десио се састанак украјинског председника Володимира Зеленског и Александра Вучића. Обојица лидера су након састанка оценили да је то био отворен и искрен разговор.

"То значи потврду нашег принципијелног става кад је реч и о рату у Украјини и о односима са Украјином. Дакле, потврда да се ради о две пријатељске земље и друго, реафирмација принципа како ми гледамо на рат у Украјини, имајући у виду наш став о поштовању суверенитета и територијалног интегритета. Оно што је за нас значајно, то је да имамо потврду и са украјинске стране, да неће мењати став“, навео је Миливојевић.

Србија остаје на својим принципима

Одговорни за ратне злочине у Украјини у декларацији нису именовани, а изостала је и тачка о санкцијама Русији. Поједини медији у Србији пренели су да је то био заправо услов Србије.

Миливојевић је рекао да Србији не смета остатак декларације који се тиче рата у Украјини јер се Београд, и иначе, залаже за мир.

"Наша страна је инсистирала да се неке ствари које се не поклапају са нашим државним и националним интересима и са нашом политиком не нађу у декларацији. То је ово о чему је господин председник говорио. Мислим да је то доста важна чињеница. То је учињено без великих проблема, без великих притисака, што показује интерес Европске уније да не антагонизује своје односе са Србијом у овој фази и у вези са овим деликатним питањима. Мислим да се то може рачунати као успех српске делегације у Атини и као потврда да Србија остаје на својим принципима и својој спољнополитичкој оријентацији“, рекао је Миливојевић.

На питање колико ће ЕУ толерисати позицију Србије која се противи санкцијама Русији, Миливојевић је рекао да је стратешки интерес Брисела да има Србију на европском путу.

"И мислим да је то сада прворазредни интерес Европске уније. Биће притисака око тога, али не на начин који би подразумевао ‘узми или остави’. Неће се Европска унија одрицати од Србије, кад је реч о њеном европском путу, у интересу је зато што овај регион мање или више зависи од Србије", рекао је Зоран Миливојевић.