Несташице, поскупљење и неповерење – забрана улаза српске робе на КиМ и даље на снази
Влада у Приштини средином јуна забранила је улаз робе произведене у централној Србији. Несташица појединих артикала већ се осећа. Проблеми са недостатком српске робе нису само социјалне и економске, већ и политичке и безбедносне природе, а наносе штету и локалним произвођачима.
Последња забрана улаза српске робе донета је пре месец и по дана, након што су ухапшена три припадника косовске полиције. У међувремену, ослобођени су, али одлука о забрани увоза робе није укинута.
Она директно погађа Србе на КиМ који углавном купују српску робу, а индиректно и остале. Шта од српске робе недостаје, а чега још има.
"Још има српске робе, појединих артикала у већим количинама и још трају залихе. Неколико артикала је нестало, попут одређених врста воде, пива, кондиторских производа, чоколада, Колико ће то да траје, видећемо", каже трговац Драган Јосифовић.
Штета по привреду
Трговци на велико, углавном Албанци, недостатак српске робе компензују робом из других делова региона.
"Најгора ствар када је у питању Косово, мени једноставно нејасна, како је створено мишљење да из Србије увозимо само плазма кекс и кока-колу. Ако анализирате структуру увоза из Србије, око 83 одсто увоза су сировине и репроматеријали. Управо то финализирају производе made in Kosovo. У том контексту, ако се неко штети – онда се штети привреда Косова. Све то иде у прилог паду извоза Косова", објашњава економиста Сафет Грџалију.
По обиму пласмана прозвода, у врху су и пшеница и гвожђе. Према подацима Агенције за статистику за јун ове године, пласман робе из централне Србије био је 13 милиона евра, што је за половину мање него у јуну прошле године.
Економисти указују да забрана робе утиче на конкурентност цена, на пораст инфлације, а тиме и доноси поскупљење које осећа читава потрошачка заједница.
Неповерење и већи ризик
Из цивилног друштва поручују да одлука владе у Приштини није само економске и социјалне природе, већ утиче и на продубљивање неповерења и диже политички и безбедносни ризик на виши ниво.
"Један правац је стварање даљег анимозитета између српског народа и Владе Косова, неповерења између српског народа на северу Косова и Владе Косова. Други проблем ће се изазвати повећањем инфлације на Косову. Трећи проблем је нормализације односа са Србијом и радикализација прилика са земљама Квинте", указује Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента о ЕУ за поглавље 35.
У пакету мера за деескалацију прилика на северу КиМ, међународна заједница није нагласила повлачење одлуке о забрани уласка српске робе. Одлука владе у Приштини је усмена и нигде није заведена, али се спроводи.
Коментари