Мануел Зарацин за РТС: За међународну заједницу кључна ЗСО, људи на северу КиМ буквално пате због ситуације

Мануел Зарацин је за РТС говорио о деескалацији на северу КиМ. Истиче да садашња ситуација има негативан утицај на европску перспективу целог региона. Напомиње да се мора радити на Охридском споразуму и да се треба фокусирати на смиривање ситуације и повратак на спровођење споразума.

Господине Зарацин, косовска влада пристала је да смањи присуство полиције у близини зграда општина на северу КиМ и организује изборе после лета. Али Срби траже да се специјалне косовске снаге повуку са севера. Да ли је то могуће?

– Морам да кажем да је ова најава косовске владе први корак и позитиван је први корак, али је само мали први корак, и није готово. ЕУ је поставила јасан план од три тачке који подразумева да нема присуства специјалних полицијских снага више на северу и у близини зграда општина и смањење од 25 одсто је корак ка томе, али очито не испуњавање захтева Уније.

ЕУ је увела мере против Приштине, суспендовала састанке са европским званичницима и економску помоћ. Очито је да ЕУ има начин да натера Приштину да нешто уради. Има ли механизам да је натера да испуни потписано пре 10 година?

– Најбољи начин да се то уради је деескалација са обе стране. Знам да звучи смешно када дођу западне дипломате и кажу да обе стране треба да се суздрже, али овде имамо пример како обе стране могу позитивно да допринесу. Треба нам потврда јасне воље српске стране да примени Охрид и да Приштина уради оно што је позивамо да уради, а то је премештање градоначелника у друге објекте из зграда општина и склањање полицијских снага, као и избори за четири градоначелника са учествовањем Српске листе, наравно.

Ако, претпоставимо, дође до деескалације, да ли је време да се ради на Охридском споразуму?

– Морамо да радимо на Охридском споразуму, садашња ситуација, ко год да је више или мање одговоран и која год да је перспектива у Србији и на Косову, ова ситуација има негативан утицај на европску перспективу целог региона.

Споразум није савршен, ништа на свету обично није савршено, али је велика шанса за решавање застоја у односима.

Србија мора да промени реторику у вези са Охридским споразумом и да га потпуно примени. С друге стране, потребна нам је посвећеност косовске стране. За нас, међународну заједницу, кључна је Заједница српских општина.

Да, али ових дана нико не говори о ЗСО.

– Ми о томе причамо сваког дана са косовским партнерима. Морамо да смиримо тензије, имамо опасну ситуацију, морам да признам да сам често у Митровици, такође у Северној Митровици, причам са много Срба, због ове ситуације људи буквално пате.

Мора да се смири ситуација да би људи имали нормалан живот без свакодневних ванредних ситуација, без страха да сваког минута нешто може да се деси. То је предуслов да би се вратили за сто, да почне дијалог и да дође до формирања Заједнице српских општина.

Навели сте да је став Берлина да Србија не може да постане чланица ЕУ без признања Косова. Можете ли нам разјаснити зашто је то потребно? Зашто онда преговарамо ако морамо на крају да кажемо да је Косово независно?

– Став Берлина о овоме се није променио, али ово више нећу понављати, јер у овом тренутку треба да се усредсредимо на следеће кораке за деескалацију и повратак на спровођење споразума.

Да ли је то ваш став или владе коју представљате овде на Западном Балкану?

– Ја мислим да сам само поновио речи канцелара.

Рекли сте да је руска инвазија на Украјину учинила проширење Европске уније геополитичким императивом и да Унија не би била потпуна без земаља Западног Балкана. Како смо од приче о испуњавању критеријума стигли до приче о геополитици?

– Увек је обоје. У региону у којем се налазимо смо тренутно у страху да се геополитика вратила, али процес у Европској унији је и даље технички, а Европска унија је схватила да је проширење геополитички добитак, можда најмоћнији геополитички инструмент који Европска унија уопште има. С друге стране, такође морамо да заштитимо функционисање Европске уније као унутрашњег тржишта.

Рекли сте да су привреде Србије и Немачке фантастично компатибилне. Али увек постоје политичка неслагања. Можемо ли то некако превазићи?

– Рекао бих да имамо искрене политичке несугласице нпр. по питању Русије. Такође, мислим да комуникација председника Вучића о Охридском споразуму није била добра. Она је поткопала поверење у његов рад и на Косову и код огромног дела немачког јавног мњења.

Али, с друге стране, имамо добре односе. Управо сам чуо код вас у програму у вестима о бомбардовању библиотеке 6. априла 1941. Немци су захвални што су данас пријатељи са српским народом. А наши билатерални односи јесу добри упркос тешкој прошлости.

Дакле, видите нас као пријатеља који има неслагања с вама о заиста важним питањима и надамо се да ћемо их превазићи на путу ка Европској унији.