ЕУ захтева деескалацију на северу КиМ, упозорава на негативне последице

Позивајући се на декларацију самита Западни Балкан-ЕУ из Солуна 2003. године, као и на закључке самита о проширењу из јуна 2022. године, лидери ЕУ наглашавају "пуну и недвосмислену посвећеност перспективи чланства Западног Балкана у ЕУ и подршку убрзању процеса приступања и са тим повезаним реформама."

У тексту закључака који треба да буду усвојен у четвртак увече, шефови држава и влада осуђују недавно насиље на северу Косова и позивају на хитну деескалацију ситуације, на основу елемената изложених у плану Европске Уније, упозоравајући да би у супротном могло да дође до "негативних последица".

Лидери ЕУ у закључцима наводе да је неопходан "наставак дијалога под окриљем ЕУ и брза имплементација договора о путу као нормализацијии и анекса о имплементацији", што, како се наводи, укључује и формирање Заједнице општина са српском већином.

Високи званичник ЕУ укључен у припреме самита каже да ће укључивањем овог става у текст закључака лидери послати "снажну поруку о деескалацији."

Говорећи о подршци чланству Западног Балкана у ЕУ, званичник наводи да су земље чланице сматрале да је на самиту који се бави Украјином и Молдавијом неопходно послати поруку и Западном Балкану.

Зато у закључцима шаљемо поруку да је наша посвећеност региону непромењена, посебно у светлу годишњице самита у Солуну када је земљама Западног Балкана пружена перспектива чланства у ЕУ, рекао је званичник ЕУ.

Главне теме дводневног самита биће наставак војне и финансијске подршке Украјини, европска политика миграција и азила и односи са Кином. На почетку самита лидери ЕУ састаће се са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, а очекује се и усвајање заједничке декларације ЕУ-НАТО.