Рампа Приштине за српску робу – економија не може против политике

Приштина је прекјуче забранила улазак српске робе на Косово и Метохију након што су припадници српске полиције у централној Србији ухапсили тројицу косовских специјалаца. Колику штету због такве одлуке трпи српска привреда, без којих производа из централне Србије су ових дана остали грађани Косова и Метохије и где је компромис и договор о превазилажењу политичких баријера које имају економске последице?

Ненад Ђурђевић из Привредне коморе Србије рекао је да званичан допис о забрани проласка возила са српском робом нису добили.

“Ми нисмо добили званични допис. Званични допис још не постоји и по нашим контактима и изворима које имамо у Приштини са нашим колегама из Привредне коморе Косова, та одлука званично не постоји. Зато смо ми сачекали цео јучерашњи дан да добијемо ту одлуку како бисмо могли да реагујемо званично и са Привредном комором Косова. Те одлуке нема“, навео је Ђурђевић.

Навео је да су неке компаније саветовали да не шаљу робу, већ да се сачека да се види расплет ситуације.

Ситуацију могу да искористе шверцери

Ђурђевић сматра и да званична економска сарадња, легалним токовима, не може да победи политику.

“Међутим, пошто економска сарадња прати животне токове, онда она може да победи политику, али то су онда неформални канали и онда је то шверц и сива економија и то онда одређене групе имају користи, производи су скупљи, долазе како долазе, без контроле итд. Тако да и живот иде неким својим током, али оно што је нама важно је да та економска сарадња буде на корист привредника, државних органа, грађана, да се квалитетан производ испоручи купцу“, рекао је Ђурђевић.

Како је подсетио, две коморе су радиле интензивно на хармонизацији документације и на усаглашавању разних сертификата и осталих потребних докумената како би роба могла да иде званичним каналима.

Колика је штета

Трговинска размена између Београда и Приштине била је у прошлој години већа од пола милијарде долара, а Београд је пласирао робу вредну око 490,5 милиона долара на Косово и Метохију.

Финансијска штета је, истиће Ђирђевић, од милион до два милиона евра дневно, али проблем је и што ће привредници наћи нова тржишта.

"Увек је тешко поново повезати привреднике. Оно што је такође велика штета јесте да кад имате неку забрану извоза и пословања, много кошта да привредници нађу ново тржиште, да организују своје ланце снабдевања и пласман производа и то кошта. Тај људски капитал такође кошта“, рекао је Ђурђевић.

Истиче да из централне Србије ка КиМ углавном иду прехрамбени производи и пиће, али и нафтни деривати, иду и лекови. С друге стране, са територије КиМ купују се репроматеријал, пластика, стари папир.

"Ми на пример немамо усаглашену декалрацију на производу, тако да финални производи који долазе са КиМ не могу да буду пласирани, тако и наши винари имају проблем са пласирањем у централној Србији", навео је Ђурђевић.

Занимљиво је, каже, да су скоро две трећине производа који се пласирају на КиМ или репроматеријал, или машине, или материјал који је намењен за даљу обраду.

“Што значи да практично тај производ се уграђује у финални производ на Косову и додају БДП-у на Косову. То значи да у суштини ова врста, да кажем, блокаде, утиче на њихове привреднике колико и наше“, рекао је Ђурђевић.

ЦЕФТА споразум на политичком нивоу није функционалан

Ђурђевић истиче и да Приштина крши ЦЕФТА споразума.

"То је кршење ЦЕФТА споразума, међутим, ЦЕФТА споразум већ дуже време практично на политичком нивоу није функционалан. Практично ни једна одлука која се усагласи на техничком нивоу се на политичком нивоу не одобрава. И ми смо више пута молили, апеловали да једноставно мора да дође до неке реорганизације и сппразума којиби обухватао и ЦЕФТУ и Берлински процес како бисмо изашли из круга негативних одлука и блокада“, рекао је Ђурђевић.