Да се разумемо: Од геј премијерке до хомофобије - у ком ормару је закон о истополним заједницама

Грчка је постала прва православна земља која је легализовала геј бракове и дозволила истополним паровима да усвајају децу. У Србији то још није тема, али је на пролеће 2021. најављен закон о истополним партнерствима, који решава правне проблеме са којима се сусрећу геј парови у Србији. Зашто три године касније тог закона нема – о томе се говорило у првој емисији “Да се разумемо“.

Из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог кажу да су Нацрт закона доставили Влади Србије у априлу 2021., а да он никада није разматран ни на једној седници Владе.

“Министарство од Генералног секретаријата Владе није обавештено да је материјал потребно допунити. Након избора за народне посланике и формирања нове Владе 2022. године, Нацрт закона је враћен Министарству без упута за даље поступање. Поновно достављање постојећег Нацрта закона Влади на разматрање мора претходно да буде иницирано од стране саме владе“, тврди Министарство.

“Ово је билијар – чини се да сте убацили закон у неку рупу и да нема ко да га извуче, морате убацити жетон“, каже на то правник Милан Антонијевић.

“Закон заиста може бити враћен, то јесте и на министарству, не мора се баш сакривати иза одлуке владе, јер нема неких формалних, јасних корака. Значи, када закон вратите, морате јасно дати налоге. Стога, могло је и пред Уставним судом да се покрене питање шта је судбина закона који се само овако одгурне и како да наставимо ту билијарску партију“, каже Антонијевић.

"Прст се може уперити у парламент, не у једног човека"

Aнтонијевић подсећа и на изјаву председника републике да такав закон неће потписати.

“Ви то не можете бесконачно радити, значи по Сретењском Уставу из 1835. два пута сте могли то да урадите као књаз. У садашњем Уставу стоји да можете једном вратити. Потом то парламент кад поново усвоји, онда више то враћање од председника не значи, већ закон ступа на снагу“, каже Антонијевић и додаје да је можда то начин да се закон донесе, а да не може да се упери прстом у једну особу.

Наглашава да такав закон не угрожава институцију брака, који је у Уставу дефинисан као заједница мушкарца и жене, већ да омогућава правну заштиту истополних парова – наслеђивање имовине, пензије, посете у болници, подизање кредита...

"Пропуштена шанса Ане Брнабић"

ЛГБТ активиста Марко Михаиловић сматра да нема политичке воље да се геј паровима у Србији омогући да имају иста права као и остали.

“Лицемерство је да ми смо имали три владе која је водила Ана Брнабић, жена која је отворено геј, која има партнерку са којом има дете, да она није осетила за сходно да регулише нешто што ми захтевамо па само 20 година. Исто тако се бојим да све ти гласни противници регулисање истополних задница имају одсуство емпатије и разумевања на који начин њихова - то није ни аргументација већ просто ширење панике и неких суманутих теорија завере - утиче на живот људи попут мене“, каже Михаиловић.

"Црква бира да не пропагира љубав према ближњем"

Михаиловић истиче и да тензије у друштву додатно подиже Српска православна црква, чије су владике изјављивале да би против ЛГБТ популације употребили оружје, да га имају, а за разорне мајске поплаве из 2014. окривљивале победу аустријске певачицу и дрег краљице Кончите Вурст на Евровизији.

“Они бирају да не пропагирају мир, они бирају да не пропагирају љубав према ближњем, већ бирају да подижу тензије, бирају да неке људе називају животињама, да причају да ми нисмо достојни не знам чега. Ако Бог постоји и ако је хришћанско учење тачно, у пакао ће ићи они“, каже Михаиловић.

Верски аналитичар Драшко Ђеновић, са друге стране, напомиње да хришћанска вера, ни у светом писму, ни у традицији, не прихвата ЛГБТ, те да не чуди што се Синод СПЦ успротивио против доношења овог закона.

"Тврдокорни епископи, реторика патријарха и поруке из Ватикана"

Примера ради, Грчка православна црква пружала је известан отпор легализовању геј бракова, али је знатно либералнија од Српске православне цркве, која је окренута ка прошлости, каже Ђеновић.

“Морате схватити да је патријарх међу млађима и модерним епископима и да он има довољно проблема унутар сабора, који чини 40 и нешто епископа који се са њим не слажу јер сматрају да је либералан, попустљив и све остало... И даље је ту један велики број тврдокорних епископа“, напомиње Ђеновић.

Гости емисије “Да се разумемо“ нису сагласни око тога да ли се патријарх на прави начин оградио од ширења нетрпељивости према геј популацији, да ли је искрена порука прихватања истополних парова коју папа и Ватикан шаљу, али и око тога да ли је претеривање у храни и пићу већи грех од хомосексуализма.

Зашто Михаиловић каже да је патријарх Порфирије “радикално променио реторику“, Ђеновић да цркви највише одговара "статус кво", а Антонијевић – да је друштвени дијалог о овој теми непотребан, погледајте у снимку целе емисије.