Весли Кларк други пут у Хагу - мисија спасавања Хашима Тачија

Oво неће бити прва Кларкова посета судовима у Хагу - 2003. године сведочио је на суђењу Слободану Милошевићу.

"Мислим да је за људе у региону ово веома важно, ово је завршетак односа са човеком који је узроковао смрти," рекао је Кларк у хагу 2003. године.

Прошло је 22 године од боравка "изузетног сведока" у Хагу, како је тада Веслија Кларка назвао извештач недељника Време.

Изузетног, због бројних уступака који нису чињени ни пре, ни после њега у Трибуналу. На суђење Слободану Милошевићу стигао је као потенцијални кандидат за председника САД, па је мимо строгих хашких правила на травњаку Трибунала давао изјаве медијима, а унутар суднице сведочио тајно.

Сада се враћа у Хаг, али да, насупрот ранијем наступу, сведочи у корист оптуженог Хашима Тачија. Познаваоци верују да ће истоветно као и претходни сведоци одбране пробати да оповргне тврдње Тужилаштва да је ОВК била добро устројена терористичка организација, на челу с Тачијем.

"Мислим да ће само наставити да обмањује суд јавност и да сведочи све у договору са Тачијевом одбраном онако како њима одговара, јер ако би Кларк био искрен, он би морао да призна да је била терористичка ОВК, јер је то могао да види и на терену“, рекао је председник скупштинског Одбора за безбедност и унутрашње послове Милован Дрецун.

Дрецун је истакао да је постојала и обавештајна сарадња између НАТО и ОВК и да су постојале везе и 1998. и 1999. и они су веома добро знали са ким контактирају, и имали су представу о томе да је то хијерархијски добро устројена организација.

Последња "звезда" Тачијеве одбране

Некадашњи командант снага НАТО-а у Европи долази као последња звезда Тачијеве одбране из некадашње америчке администрације, после Џејмса Рубина, Пола Вилијамса, Кристофера Хила.

Упркос тврдњама да је на делу намера Запада да врати Тачија у Приштину, део аналитичара мисли да су по среди више добри лични односи са некадашњим приштинским лидером.

"Ја не видим у ту намеру Трампове администрације да преко тога утиче на ослобађање Хашима Тачија. Да, постојале су неке приче око тога. И сам Ричард Гренел се позитивно изјашњавао о спремности Тачија да у дијалогу постигне неке договоре са Београдом, али не бих се усудио да кажем да је то главни мотив“, каже Дрецун.

Према његовим речима, једноставно им је одобрено да могу да сведоче, а како ће сведочити, шта ће радити, не верујем да на то може да утиче Трампова администрација.

Али може лични интерес. Мало после бомбардовања Весли Кларк почео је нескривено да се залаже за косовску независност, био чест гост у Приштини, а коначно и надомак уносног бизниса, када је канадској фирми којом председава одобрено да трага за угљем у јужној покрајини. Изостало је, ипак, зелено светло приштинског парламента.