Суђење Тачију и осталима – да ли ће Хаг донети правду

Данас је на суђењу у Хагу реч имао први сведок, а због заштите идентитета, од њеног сведочења јавност је могла да чује само полагање заклетве.

На почетку суђења, вође бивше ОВК Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими изјаснили су се да нису криви ни по једној тачки оптужнице. Осим присилног затварања, тужилаштво тврди да су оптужени одговорни за најмање 102 убиства.

Тачи није негирао да су се десили бројни ратни злочини на Косову, али тврди да је сва моћ била у рукама локалних команданата седам оперативних зона, а не у његовим.

Председник Одбора за КиМ Милован Дрецун каже да у оптужници пише да је почињен удружени злочиначки подухват, као и да је у њему учествовала цела структура ОВК.

“Одозго ка доле сви су учествовали у удруженом злочиначком подухвату. Ако неко после овога може да каже да то није суђење злочиначком деловању ОВК, јер је цела организација устројена на ужасним злочинима и етничком чишћењу – онда ова оптужница пада, али ја сам апсолутно уверен да је ова оптужница јако добро постављена и да она документује хијерархијску структуру", додаје Дрецун.

Подсећа да је читава одбрана Приштине била да ОВК није била чврсто хијерархијски устројена организација, да су постојале неке герилске одвојене групе које су деловале.

"Ми смо као радна група, коју сам формирао преко Одбора за Косову и Метохију, направили тај преломни тренутак да бисмо имали ову оптужницу тако што смо Специјализовано тужилаштво снабдели необоривом документацијом о хијерархијској повезаности", истиче Дрецун.

Поручује да се овде суди целој ОВК за злочине које су починили, као и четворици вођа за индивидуалне злочине и суди им се по командној одговорности.

"Раније сведочили да је постојао ланац командовања, сада тврде супротно"  

Адвокат Томислав Вишњић наводи да се о командној структури ОВК већ расправљало у неколико процеса пред бившим Трибуналом, а касије чак и у Еулексовом предметима у Приштини.

Истиче да је у предмету у којем је он поступао као бранилац тражио судским налогом да им се достави документација ОВК.

"Добили смо званичан одговор од приштинских власти у то време, то је нека 2004. година, да документација ОВК не постоји", додаје Вишњић.

Истиче да су онда довели њиховог начелника штаба који је сведочио да је у периоду од новембра 1998. до марта 1999. године ОВК постојала као структурно организована војна организација са оперативним зонама, са командним ланцем, са системом извештавања, са чак утврђеним системом дисциплинских судова.

"Просто да не верујете, и са неким бројем од 17.000 до 18.000 активних чланова... У том тренутку је некоме, тадашњем тужилаштву, требало да докаже је ОВК имала потпуну структуру војне организације и кроз тог сведока и кроз нешто документације су то доказали. Сада у овом истом поступку за исти временски период треба да тврде управо супротно – да су они били група сељака, студената и ситних трговаца која се самоорганизовала и ту је било изоловних инцидената", наглашава Вишњић.

Додаје да сада тврде да због непостојања јасног ланца командовања и контроле то није могло да се сматра политиком те организације, тј. они који су били у то време на челу не могу да одговарају бар по командној одговорности.

"За командну одговорност суштински важан појам ефективне контроле"

Један од аргумената Тужилаштва сада су и мемоари Краснићија и Сељимија који показују да није тачно да није постојала хијерархија, али њихова одбрана каже да је то пропаганда у рату.

Адвокат Новак Лукић каже да закони на основу којих су формирани специјални судови Косова примењују међународно обичајно право, а то значи примењују се сви стандарди међународног права који су већ били у пракси и који су се примењивали и у Хашком трибуналу.

Наводи да је у односу на командну одговорност суштински важан појам ефективне контроле. Сматра да ће командна одговорност бити јако лако доказана и да ће одбрана да покушава да докаже да она није постојала, али да је са теоријом ефективне контроле много боља позиција тужиоца да докаже да је она постојала.

"Типична одбрана у предметима ратних злочина је теорија да није постојао комадни план, да су постојале неке јединице које су вршиле саме злочине без сазнања оних који су им надређени и друго је да се везује за злочине супротне стране и да се кроз то покуша да се прикаже", објашњава Лукић.

Наглашава да су то одбране које не пролазе и које не остављају никакав ефекат на суд.

Поручује да мемоари, изјаве и сви писмени докази који су у пракси трибунала коришћени, дакле сваки документ може да буде доказ и да је то пракса међународног обичајног права.

"Нама су највише загорчавали причу којекакви мемоари, дневници и белешке из тог периода, а чињеница да они сада говоре да су то пропагандни материјали, а они говоре јасно о неким чињеницама које ће вероватно бити доказане. Таква врста одбране не може да стоји и такав доказ из тог периода има много већу тежину него неко ко вам прича причу после 25 година", поручује Лукић.

На суђењу 300 сведока – шта нам то говори

На суђењу ће бити више од 300 сведока, да ли је то доказ да је оптужница јака или пак да је слаба?

"Када се ради о суђењима о догађајима после толико дуго времена онда постоји одређена бојазан да сведоци неће моћи да понове своја сећања тако квалитетно имајући у виду временску разлику“, поручује адвокат Вишњић.

Међутим, како каже, предност тих суђења после толико дуго времена је што испливавају документа која у релативно кратком времену нису могла да се нађу.

"Сада имамо 25 година од тих догађаја и сада већ постоји значајна писмена документација која у крајњу руку подржава неке од изјава сведока, поготову оних који би говорили о везама или о свом сазнању о неким односима", додаје Вишњић.

Поручује и да је битно да ће они највероватније покушати да избегну унакрсно испитивање сведока који су били директне жртве, а да ће фокусирати на оне сведоке који би говорили о евентуалним односима, хијерархији и о неким другим стварима.

"Суштина и што видимо из оптужнице је да не само да постоје сведоци који би говорили о томе, већ из онога како је описано у оптужници, ми видимо да су постојали састанци на којима су ова четворица расправљала о злочинима који су се дешавали у њиховим зонама одговорностима. Имате исто тако састанке са међународним представницима који им указују на злочине, а они негирају да они постоје. Имате и чланове породица несталих лица и Албанце и Србе и остале који им се обраћају покушавајући да сазнају судбину својих ближњих, а од њих не добијају никакву помоћ", објашњава Вишњић.

На питање има ли могућносто да неки сведови из страха се предомисле или неће да говоре, Вишњић каже да мисли да ће у овим случајевима већу тежину да имају документа него сведоци.

Каква је заштита сведока

Говорећи о заштити сведока, адвокат Лукић каже да су три ствари због којих верује да ће се та заштита боље спровести него у случају суђења Харадинају.

"Прва чињеница је да већ постоји правоснажна пресуда за ометање правде где су два лица осуђена за то што су крили идентитет одређених лица и документа и то су добили прилично високе казне – по четири године и три месеца затвора", наводи Лукић.

Друга ствар је, како каже, да су Тачи и остале вође у притвору већ преко две и по године и да је један од основа за притвор био и да не би ометали истрагу и утицали на сведоке.

"Ова четворица од првог дана су у притвору и биће током целог суђења сигурно у притвору", додаје.

"Још једна додатна ствар – када се гледа оптужница против Тачија и ове групе српска оптужница је уствари застрашивање, дакле цео смисао заједничког злочиначког подухвата је био да се створи атмосфера застрашивања кроз мучења, тортуре и убиства и сада када се тај начин размишљања повеже са застрашивањем сведока у поступку би било катастрофално", наводи Лукић.

Истиче да када би се сада појавио сведок у судници који би рекао мени је прећено – то би било катастрофално за одбрану.

"Мислим да они неће тако активно и отворено вршити застрашивање сведоке, али ће сигурно на перфидан начин покушавати да се врши застрашивање", указује Лукић.

Колико ће бити тешко доказати удружени злочиначки подухват

Адвокат Вишњић каже да су они оптужени по два облика одговорности у односу на удружени злочиначки подухват – под један као директни извршиоци и под два да су били чланови подухвата, али да су пристали да један одређени број кривичних дела који излази изван подухвата да по том основу могу да договарају.

"Суштина свега тога је да се преузме власт на Косову и Метпхији елиминушући кроз разне начине, а углавном претњама, застрашивањем, притварањем, незаконитим отмицама, политичке и друге притивнике, оно што се назива у оптужници опоненте", додаје Вишњић.

Објашњава да су сви они били маркирани и таргетирани као опоненти ОВК што је доводило до реперкусија према њима.

"Један део њихове одбране је да тврде да је део тих жртава сарађивао са војском и полицијом. Међутим, то ће лако бити уклоњено имајући у виду број жртава и начин на који су они били хапшени и испитивани", указује Вишњић.

"Када ви као руководиоци неке организације кажете својим члановима да похапсе или на други начин малтретирају опоненте и противнике, а не дефинишете шта се њима ставља на терет и ко су ти противници онда је њима пуштено на вољу да хапсе и да врше одређене злочине, све у циљу да једна организација преузме власт", поручује Вишњић.

Хоће ли ово суђење донети правду жртвама

На питање шта даје наду да ће ово суђење донети правду жртвама, адвокат Вишњић каже да му даје наду најпре то што је "суд измештен са територије Косова".

"Она активна помоћ њихових органа, која би се уствари састојала у опструкцији, је далеко умањена имајући у виду где се суд налази и где ће сведоци долазити", додаје Вишњић.

Друго, како каже, је знатно већи број докумената који је откривен и који се сада користи.

"И коначно, поред ових редовних облика одговорности овај заједнички злочиначки подухват трећи облик који је страховито тешко бранити, јер подразумева ваше учешће у тој групи, али и дела изван вашег пристанка и за њих можете бити оглашени одговорним. То се страховито тешко брани и мислим да ако ниједан од директних облика, а овде имамо ситуацију да ће бити врло вероватно и директно осуђени, увек остаје овај облик три који имајући у виду њихове позиције и опште знање о догађајима на терену и дешавањима и њихове активности личне мислим да то неће моћи да се одбрани на класичан начин", поручује Вишњић.

Милован Дрецун истиче да је снага доказа овога пута толико јака да ће тешко измећи осуду.

Адвокат Лукић наводи да они који не верују у међународну правду било каква одлука која буде донета они је неће прихватаити

"Мени је жао што се код нас ствара наратив о специјализованим већима да је то једна пропала прича, а ја из онога што се до сада дешавало и подизањем ове оптужнице и у крајњем случају толиком противљењу и протестима против тог суда тамо где то највише сврби, на Косову, показује да је то озбиљно суђење и да може да доведе до неких озбиљних последица", закључује Лукић.