Српско тужилаштво подигло прву оптужницу за акцију "Олуја" - ко се налази на њој

Тринаесторо српских цивила, од којих шесторо деце, погинуло је у два дана, у избегличкој колони која је већ напустила Хрватску и прешла на територију БиХ. Пред 27. годишњицу злочина, потенцијални налогодавци акција из ваздуха су на оптужници српског правосуђа.

"Хрватски мигови су у два наврата надлетали ту избегличку колону врло ниско, у првом надлетању им је сасвим било јасно да су у питању цивили, жене и деца. У другом налету, кад су посве сигурни били да се ради о цивилима, они су свеједно у другом налету ту колону напали", наводи Еуген Јаковчић из Српског народног већа.

За то, српско тужилаштво терети Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића. Оптужницу треба да потврди Виши суд у Београду, због чега Тужилаштво за ратне злочине још не жели детаљније да је коментарише.

"Како се у конкретном случају ради о оптужници која није постала правноснажна, нисмо у могућности да Вам одговоримо на постављена питања имајући у виду да кривични поступак у овој фази није јаван", наводе из Тужилаштва.

"Само четири пресуде 27 година након 'Олује'"

У могућности да оптужницу коментарише, зато, јесте председник хрватске владе.

"Колико ја схваћам ријеч је о предмету који би требао бити везан за територију Босне и Херцеговине. Ту је већ проблем тог питања надлежности тијела Србије за било што што је везано за територију ван Србије. Ми смо стално ту тему дизали и говорили да је то неприхватљиво. Ако што дође ми ћемо штитити хрватске војнике и бранитеље", наводи Андреј Пленковић, председник Владе Хрватске.

Да Хрватска нема намеру да изручи било кога, не чуди нашег саговорника из СНВ-а који подсећа на однос и хрватске државе и хрватског правосуђа према злочинима над српским цивилима у "Олуји".

"Стварно је поразно да 27 година након 'Олује' имамо тек четири казнене пресуде, од којих су само две осуђујуће, две су ослобађајуће. Нажалост, након оне ослобађајуће пресуде у Хагу у предмету Готовина и други, заправо ништа се на том плану није договдио. Тек се ту и тамо спорадично заправо догоди неко судјење, ниста значајно и вазно кад то ставимо у успоредбу са колицином и бројем ратних злочина који су се догодили", наводи Јаковчић.

Српско тужилаштво предложило је да се оптуженима суди у одсуству јер, како се наводи, протек времена даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или Босна и Херцеговина покренути кривичне поступке против одговорних за страдање цивила 7. и 8. августа 95.