Будимчевић за РТС: Србији је потребна нова стратегија привредног развоја

Говорећи о најавама одласка појединих компанија из Србије и могућностима да се на време реагује, Светлана Будимчевић истакла је да се привреда суочава са бројним изазовима, како на глобалном тако и на европском нивоу.

Последице пандемије коронавируса, рата у Украјини, геополитичких тензија и промена у европској економској политици, према њеним речима, утичу и на пословање компанија у Србији. Посебно се осећају промене у Немачкој и Италији, које су међу значајним инвеститорима у нашој земљи, као и трансформација аутомобилске индустрије и све снажнија конкуренција Кине.

Сматра да је Србија морала да има дугорочнији приступ привредном развоју и да благовремено препозна области у којима може да буде конкурентна.

"Унија послодаваца Србије већ годинама указује да је Србији потребна озбиљна национална стратегија развоја. Значи, да видимо, у чему ми као држава и народ имамо конкурентску предност", рекла је Будимчевићева.

Истакла је да Србија има добру географску позицију и одређене привредне гране са традицијом, али да је неопходно више улагати у инфраструктуру и препознати области у којима може да буде међу водећима у региону.

Оценила је да још није касно за промену приступа и доношење озбиљне развојне политике, али уз консултације са свим заинтересованим странама.

Досадашњи модел привлачења инвестиција није дугорочно одржив

Осврћући се на раст цена рада и питање конкурентности Србије за стране инвеститоре, Будимчевићева је рекла да се не сме занемарити чињеница да је претходна политика привлачења инвестиција имала и одређене позитивне ефекте, али да није обезбедила дугорочан развој.

Долазак страних компанија омогућио је запошљавање одређених категорија становништва, али, како је истакла, није у довољној мери допринео отварању квалитетних радних места.

"Мислим, долазак страних компанија је запослио одређене категорије лица, али то нису била квалитетна радна места. Значи, ми смо на неки начин расли, али се нисмо развијали", истакла је она.

Сматра да Србија сада мора да се окрене софистициранијим областима привреде и боље искористи знање и потенцијал младих људи. Као пример навела је успехе српских математичара, указујући на то да знање и стручност треба претворити у конкретне економске резултате.

Већи значај локалних заједница и домаћих послодаваца

Будимчевићева је указала и на недостатак јасне локалне развојне политике. Према њеној оцени, потребно је више консултовати локалне заједнице, сагледати структуру њихове привреде и утврдити шта је потребно малим и средњим предузећима.

Истакла је да је неопходно успоставити дијалог између локалних власти, послодаваца и запослених, као и да социјално-економски савети треба да имају значајнију улогу.

Посебно је указала на тешкоће са којима се суочавају домаћи привредници, од различитих намета и административних препрека до неизвесности у пословању и недостатка ликвидности за нова улагања.

"Јер пазите, сваки послодавац домаћи који послује десет година, треба му скинути капу у држави Србији. С обзиром на све намете, препреке с којима се суочава сваки дан, на ту једну велику неизвесност", рекла је директорка Уније послодаваца Србије.

Према њеним речима, држава не мора нужно да обезбеђује субвенције, већ треба да створи услове у којима ће предузећа моћи да послују и планирају развој на дужи рок.

"Треба омогућити квалитетан привредни амбијент, значи предвидивост, стабилност. Да послодавац може да планира унапред десет, двадесет година и то ће бити повољан сигнал и за стране и за домаће компаније да имају будућност у овој средини", нагласила је гошћа Јутарњег дневника.

Домаће компаније треба укључити у ланце снабдевања

Говорећи о зависности Србије од страних инвестиција, Будимчевићева је оценила да је досадашњи приступ довео до недовољног развоја домаће привреде.

Како је објаснила, страни инвеститори доносе капитал, технологију и одређени број радних места, али њихово пословање зависи од економских услова. Када процене да им је пословање на другом тржишту исплативије, могу да донесу одлуку о одласку.

Због тога сматра да је неопходно обезбедити већу повезаност страних инвеститора са домаћим компанијама, као и транспарентност уговора са државом.

"Нисмо успели да обавежемо те стране инвеститоре. Мислим прво да сви ти уговори буду транспарентни. С друге стране да они ангажују домаћи ланац снабдевања, е онда би се и то знање и та технологија преливала и не бисмо били у проблему", истакла је Будимчевићева.

Оценила је да сарадња домаћих предузећа са страним инвеститорима мора да буде део будуће економске политике. Неопходно је, како је навела, дефинисати привредне гране у које Србија жели да привлачи инвестиције и направити краткорочне и дугорочне планове.

Пољопривреда и нове технологије као развојне шансе

Када је реч о областима у које би требало привлачити нове инвеститоре, указала је на потенцијал пољопривреде, али и компанија које доносе нове технологије и аутоматизацију.

Сматра да Србија у пољопривреди још има простора за развој, иако се у претходном периоду није довољно користио потенцијал тог сектора. Истовремено, важно је привлачити компаније које ће у земљу донети савремена технолошка решења и омогућити домаћој привреди да се укључи у њихове пословне системе.

На питање да ли се могу очекивати нове најаве одласка компанија, Будимчевићева је рекла да такве одлуке могу бити донете и у кратком року, али да се глобална економска кретања морају пажљиво пратити.

Указала је на потребу да се домаћим предузећима омогући приступ свежем капиталу, укључујући повољне кредите и могућност финансирања преко развојне банке.

Као додатну шансу за српску привреду навела је и План раста за Западни Балкан, који, према њеним речима, пружа могућности за спровођење реформи и обезбеђивање нових финансијских средстава.

Србија треба да буде укључена у европске економске токове

Будимчевићева је открила да је Унија послодаваца Србије реаговала поводом новог европског акта који би требало да допринесе заштити тржишта Европске уније.

Како је објаснила, реч је о такозваном Акту о убрзању европске економије, који предвиђа да производи произведени на територији Европске уније буду означени као Мејд ин Јуроп (Made in Europe).

Унија послодаваца Србије, како је навела, залагала се за то да Србија не буде изостављена из тог система, имајући у виду Споразум о стабилизацији и придруживању и значај европског тржишта за домаћу привреду.

"Значи да се и српска економија укључи у тај систем", нагласила је гошћа Јутарњег дневника.

Истакла је да Србија, као мало тржиште, не може да буде потпуно самоодржива и да је важно да домаће компаније задрже могућност извоза на европско тржиште.

Према њеним речима, за то су неопходни конкурентни производи, нови облици сарадње са европским партнерима и озбиљнија улагања у савремене технологије.

Улагања у образовање и преквалификације су неопходна

Будимчевић је на крају разговора указала на то да увођење нових технологија и аутоматизације мора да прати и улагање у запослене.

Оценила је да ће промене у начину производње захтевати додатно образовање, обуку и преквалификације радника, како би могли да одговоре на потребе савременог тржишта рада.

"Ту су потребне озбиљне инвестиције, улагање и сигурно у образовање, у радну снагу, у преквалификације, у савремене технологије јер ви кад уводите нове технологије, аутоматизацију, ви морате одређена средства улагати у образовање својих запослених у неким кратким роковима", закључила је Будимчевићева.