Србија очувала инвестициони рејтинг: Др Иван Николић о економским изазовима и цени капитала

Србија је успела да задржи инвестициони рејтинг упркос светској кризи и чињеници да је за све земље света задуживање постало знатно неповољније. Гостујући у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда, економиста др Иван Николић истакао је да су јавне финансије тренутно стабилне, али да нови сукоби у на Блиском истоку и енергетска инфраструктура диктирају опрез.

Према оцени др Николића, кључни параметри које агенције попут "Standard & Poor's", "Moody's" и "Fitch" узимају у обзир крећу се од политичког амбијента до конкретних економских детаља, али је пресудна способност земље да сервисира дуг.

"Најбитнији параметар је уопште капацитет земље и одрживост у сервису дуга и озбиљности према инвеститорима који улажу у ту земљу, било финансијски, било у капитал компанија", објаснио је Николић.

Србија изнад већине земаља региона

Николић наглашава да је очување инвестиционог ранга, који је Србија добила још у октобру 2021. године, велики успех с обзиром на регионалне околности. Док су Румунија и Мађарска у истом рангу, већина земаља бивше Југославије и даље је испод ове границе.

"Све земље бивше Југославије, сем Хрватске и Словеније, и даље су у овом подинвестиционом оквиру. Рецимо, Северна Македонија се готово није ни помакла од неког почетног нивоа с којим смо ми ушли у ово рангирање 2012. године. Остале земље попут Албаније, Црне Горе и Босне и Херцеговине налазе се у зони коју карактерише шпекулативни ефекат или далеко ризичнија позиција", наводи Николић.

Утицај сукоба у Заливу на цену задуживања

Иако је Србија на добром путу, Николић упозорава да су одређени фактори, попут санкција САД према НИС-у прошле године и тренутног рата у Заливу који је почео 28. фебруара, успорили даљи напредак. Ови сукоби имају директан канал утицаја кроз енергенте.

"Рат који се проширио на земље Залива посебно погађа Европу преко ограниченог дотока нафте и гаса. Приноси на десетогодишње обвезнице порасли су за 30 до 50 базних поена код свих земаља, што указује на то да ће капитал у наредним месецима бити знатно скупљи него до сада", упозорио је он.

Због оваквих околности, Иван Николић истиче да државе морају бити изузетно пажљиве: "Нема места неком ширењу превеликог дефицита који ће имплицирати и већу задуженост, јер је задуживање сада скупље упркос нашој инвестиционој позицији."

Инфлација и мере државе

Николић се осврнуо и на монетарну политику, напомињући да је Народна банка Србије задржала референтну каматну стопу на 5,75%, док је инфлација у фебруару износила 2,5%, што је испод зацртаног циља.

"Држава је интервенисала, ограничила извоз и смањила акцизе, чиме је ефикасно ограничила пораст цена горива. То није био случај код неких земаља у окружењу где је фискални простор нижи", објаснио је Николић.

Ризик од затварања канала глобалне трговине

Као највећу потенцијалну опасност у будућности, др Николић види евентуалну блокаду кључних поморских путева.

"Уколико дође до затварања другог мореуза који води ка Суецком каналу, из кога се Европа снабдева не само енергентима већ и робом из Азије и Аустралије, то би за Европу било посебно тешко", закључио је Николић, додајући да Србија за сада има довољно акумулираних средстава и девизних резерви да амортизује тренутне притиске.