Јелица Путниковић о НИС-у: Топло-хладно не би имало смисла, зато очекујем продужетак лиценце

До краја недеље, Србија очекује одговор америчке канцеларије ОФАК на захтев да НИС-у буде продужена оперативна лиценца, која истиче 20. фебруара. Око месец дана касније, до 24. марта, ако се ОФАК сложи и с тим, НИС би из руских требало да пређе у мађарске руке.

Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић оцењује у разговору за РТС, да је у целој причи енергетика само један део много шире геополитичке игре.

"Очигледно је да Америка почиње све више да се меша у унутрашње ствари Европске уније", наводи Путниковићева, подсећајући на захтеве Мађарске и Словачке да се руска нафта транспортује преко ЈАНАФ-а, уколико "Дружба“ не функционише.

Како каже, из Брисела стижу поруке да се руски енергенти морају напустити, док се истовремено из Кијева шаљу сигнали да "не мора да буде руска нафта, битно је да се нафта транспортује“. Путниковићева подсећа и на обећања која је мађарски премијер Виктор Орбан добијао током ранијих посета Сједињеним Америчким Државама.

"Сетимо се да је Орбан јесенас био у Америци и да му је тада Трамп обећао да ће моћи да користи руски гас и руску нафту, иако истовремено гура политику да Европа купује амерички гас“, каже она.

Према њеним речима, Орбан настоји да се позиционира као независан политички актер унутар Европске уније, уз ослањање на снажну подршку ван Брисела, што је посебно важно у светлу предстојећих избора у Мађарској.

Изузећа, санкције и чекање мира

Говорећи о изузећима која је Мађарска добила када је реч о санкцијама на руске енергенте, Путниковићева указује да је њихов рок трајања и даље нејасан.

"Ја бих ту укључила и Путина и питање када ће се коначно завршити преговори о миру у Украјини“, каже гошћа Јутарњег програма и додаје да се велики број енергетских одлука одлаже управо у ишчекивању исхода рата.

Како истиче, унутар Европске уније већ постоје јасне најаве да после 2027. године више неће бити руског гаса, као и да се припремају нови пакети санкција. Са друге стране, паралелно се воде дипломатски преговори, а чак и из Украјине стижу поруке о потреби да се рат оконча.

"Чак и из Америке имамо анализе да је амерички гас најскупљи за Европу“, наводи Путниковић, додајући да није искључено да ће мађарска иницијатива за задржавање руске нафте и гаса добити на значају након евентуалног мировног споразума.

Парадокс снабдевања и улога МОЛ-а

Један од парадокса на који је указано јесте чињеница да је НИС од почетка рата у Украјини прерађивао нафту која није била руског порекла, а која је ЈАНАФ-ом стизала до рафинерије у Панчеву. Уколико би, међутим, НИС прешао у руке МОЛ-а, отвара се могућност да се руска нафта поново врати у снабдевање.

"Ми градимо нафтовод ‘Дружба’ баш да бисмо транспортовали руску нафту“, подсећа Путниковић и додаје да је тешко предвидети шта ће се дешавати и за неколико месеци, а камоли на дужи рок.

Она истиче да је руска нафта за МОЛ економски најповољнија.

"Нема скупог транспорта танкерима, нема високих трошкова преко ЈАНАФ-а – кроз ‘Дружбу’ је то најјефтиније“, каже Путниковићева, али додаје да за сада постоје само најаве да ће рафинерија у Панчеву бити задржана и да неће бити гашења.

ЈАНАФ и хрватска политика

Посебну неизвесност уноси став хрватског ЈАНАФ-а, који не жели да транспортује руску нафту ка Мађарској и Словачкој. Путниковићева сматра да је у питању пре свега политичка одлука.

"То је та хрватска, да кажемо, анти-руска политика“, наводи она, подсећајући да је ЈАНАФ у власништву државе Хрватске и да актуелна власт инсистира на доследном спровођењу бриселске политике санкција према руским енергентима.

НИС у трци са временом

НИС се, како оцењује Путниковићева, налази у трци са временом. Продужетак оперативне лиценце омогућио би компанији да настави рад, увоз нафте и стабилно снабдевање тржишта.

"Не би имало смисла да буде ‘топло–хладно’. Ако су већ дозволили НИС-у да ради и да увози одређене количине нафте, очекујем да ће бар до марта бити продужена оперативна лиценца“, каже она.

Ипак, наглашава да коначну одлуку не доносе политичари.

"Ни Трамп ни Рубио не дају коначну оцену. ОФАК је тело у којем постоје различите струје и које одлучује на основу папира који добије", истиче Путниковић.

Она додаје да је сада кључно питање да ли ће документација коју подносе МОЛ и "Гаспромњефт“ задовољити услове ОФАК-а, као и да ли ће сви актери – Мађарска, Србија и Русија – у преговорима узети у обзир шта је неопходно да би НИС наставио да функционише.

Неизвесности око власништва и улоге АДНОК-а

Путниковићева указује и на бројне непознанице у вези са улогом компаније АДНОК и најављеног заједничког улагања са мађарске стране.

"Ми као јавност нисмо добили јасан одговор каква ће бити улога АДНОК-а и ко ће заправо управљати системом“, каже она и додаје да није познато како ће бити распоређене управљачке и власничке надлежности.

Према њеним речима, за Србију је кључно да зна какву ће политику МОЛ водити према НИС-у, јер се не ради само о рафинерији, већ о компанији која има стратешки значај за целу привреду.

Гасна електрана и сарадња са Азербејџаном

Говорећи о енергетској стабилности Србије, Путниковић се осврнула и на планирану гасну електрану код Ниша, снаге 350 мегавата за производњу електричне и 150 мегавата топлотне енергије.

"Битно је да се, ако електрана заиста почне да се гради, паралелно изграде и гасоводи и повећа могућност дотока гаса, било из Азербејџана или преко ЛНГ терминала“, истиче уредница портала "Енергија Балкана".

Путниковићева упозорава да Србија мора пажљиво да заштити сопствене интересе у договорима са Азербејџаном, посебно у светлу изјава да би тај пројекат могао да буде оријентисан и ка извозу електричне енергије.

"Морамо да водимо рачуна да сутра имамо довољно струје за сопствене потребе, јер ћемо морати да гасимо термоелектране“, закључује Јелица Путниковића.