Превозници из региона најављују блокаде теретних граничних терминала – шта је повод великог протеста

Нови систем, који би од 10. априла требало у потпуности да почне да се примењује, предвиђа регистрацију држављана из земаља које нису чланице ЕУ, а који путују на краћи боравак, сваки пут када пређу спољне границе било које од следећих европских земаља које тај систем користе.

Возачи из региона најавили су, због новог ЕЕС система за улазак и излазак из Европске уније, протест за 26. јануар, када ће блокирати теретне граничне терминале. 

Разлог за протест возача је и неадекватна реакција Европске комисије и земаља Шенгена по питању третмана професионалних возача и ограничавање њиховог боравка на територији Шенгена током свакодневних радних активности.

Председник Удружења превозника Србије Неђо Мандић каже за РТС да ове протесте организују превозници, али да би возачи требало да их подрже.

"Ја да сам возач, већ давно бих рекао – нико ме неће натерати да идем на пут, јер сваки возач који крене на пут је у ситуацији која је потпуно неодређена", додаје Мандић.

Истиче да када је 12. октобра почела примена новог ЕЕС система речено је да то период током којег ће се полако усаглашавати правила, уносити подаци, као и да ће то трајати 180 дана, односно до 10. априла када креће пуна примена.

“Заиста је било прекинуто контролисање наших возача на основу пасоша. Међутим, данас ми имамо због 'савесних' појединаца који спроводе Шенгенски споразум ситуацију да заиста ниједан возач више не треба да крене на пут, јер сваки возач који изађе, примера ради, у Ростоку са брода, долезећи из Норвешке или из Шведске, он је тог момента мета”, објашњава Мандић.

"Нема возача са Западног Балкана који не прекорачује границу од 90 дана"

Поручује да нема возача са Западног Балкана који не прекорачује границу од 90 дана колико је дозвољено за 180 дана боравка у ЕУ по новом систему.

“Мора да прекорачи, јер то му је посао до сада био и није се на тај начин то контролисало, нисмо имали проблема. Ево, само у три дана су нам пет возача, барем оних фирми које су нам јавиле, искључени у Ростоку и камиони су остали тамо, возачи су депортовани”, истиче Мандић.

“Нема возача који интензивно ради који нема више од 90 дана. Значи, када видите камион, зауставите га, тај човек има више од 90 дана, депортујте га, малтретирајте га, хапсите га, јер то они раде”, додаје Мандић.

Сматра и да се закаснило са протестом 26. јануара.

“Ми смо то морали и пре урадити. Kолико споро реагује бриселска администрација, ми нећемо успети ни за ова два месеца, колико је условно остављено још времена да почне пуна примена, нећемо ни то издржати, јер неће возачи више на пут. Зашто би ишли на пут? Да ризикују да буду ухапшени, депортовани, да добију забрану да не могу више да раде две или три године”, истиче Мандић.

Симић: Гранични прелази су крвоток наше привреде, ако буде блокада имаћемо проблеме

Менаџер за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Александар Симић истиче да можемо имати најбоље софтвере, компаније или законодавни оквир, али ако нема возача који ће неку робу да превезе – онда имамо велики проблем.

“У нашем случају, с обзиром да се ради о трговини и да је Европска унија најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, око 60 одсто укупне трговине Србије са светом иде на Европску унију, просто немогуће је проценити какви су ефекти уколико дођемо у ситуацију да немамо слободних возача да ту робу возе”, додаје Симић.

Указује да је важно нагласити да је Србија континентална земља која нема излаз на море, као и да су нама гранични прелази крвоток привреде.

“И сада, с тим дуготрајним чекањем камиона на границама, тај крвоток је некад мало запушен па се отпуши, али просто функционише. Сада у ситуацији на пример блокаде Шенгенских граница, ми ћемо доћи у ситуацију да тај крвоток, условно речено, стане”, додаје Симић.

Изнео је и податак да две трећине нашег извоза иде у Европску унију, а 95 одсто робе која иде у ЕУ се извезе друмским транспортом.

“Све ове ефекте ћемо свакако много више осетити ми. Дакле, извозно оријентисана привреда у Србији ће то свакако осетити, али не само извозно, него и увозно оријентисана, зато што имате велики број компанија у Србији којима су потребни различити инпути из Европске уније да бисте овде направили неки производ или да бисте овде нешто производили. Тако да је то нешто што апсолутно потреса целу нашу привреду”, поручује Симић.

Наглашава и да имамо споразум са Европском унијом о слободној трговини.

“Ми ћемо због овог правила, које се односи на људе, не односи се на робу, доћи у ситуацију да ту трговину веома отежано или готово немогуће спроводимо уколико се то буде тако дословно спроводило, уколико дакле не дођемо у ситуацију да на неки начин да добијемо нека изузећа од примене тог правила”, каже Симић.

Шта кажу из Брисела

Представници удружења превозника разговарали су са представницима Европске уније. Неђо Мандић каже да су директно разговарали само једном, али да су им више пута писали, чак и ангажовали једну велику немачку адвокатску канцеларију.

“Речено је само разумемо вас, али то је стари споразум и ништа не разумемо зашто се ви буните”, поручује Мандић.

Мандић каже да јесте споразум направљен 1985. године, али да је број земаља које су њему приступале дошао до 29. Прошле године су тек ушле Румунија и Бугарска, а пре две године Хрватска, као и да се Шенгенска зона приближила нашој граници.

“Kада је дошло на наше границе, наш први радни дан је већ у Европској унији. Буквално, и први и последњи је у Европској унији", поручује Мандић.

Наводи да поред уговора о слободној трговини имамо са сваком земљом споразум о превозу, о саобраћају између две земље у транзиту или из треће земље. Додаје и да ће ефекте свега осетити и те земље у сарадњи са Србијом.

Истиче да су до сада из Брисела добијали само љубазне одговоре, али не и решење проблема.

“Знамо проблем, али то је тако. И онда нас упућују да то решимо са суседним земљама. По мом мишљењу – потпуно одсуство реалности, могло би се рећи и лењост да размишљаш о проблему, о ономе што си ти дужан да радиш”, додаје Мандић.

Како до решења

Указује да су они дали више различитих предлога.

“Ми смо у последњем писму добили одговор, наши експерти нису прихватили ваше идеје, без иједног аргумента, без игде ичега. Ја сам сутрадан послао ново писмо, па добро дајте нам аргументе или организујте састанак да разговарамо о томе”, навео је Мандић.

Наглашава да је "интерес Европске уније да се не покидају ланци, а да се не би они покидали бар са Западним Балканом, али често и по Европи, требају им наши возачи, односно ми као превозници".

"Зато што они нису спремни да иду на овај терен где су велика задржавања на границама, где су велики губици, где они не могу ништа зарадити, јер зарађујеш само док возиш, не док стојиш. Значи, интерес је да ми радимо. Логично би било, и то је ресурс кога нема и који није атрактиван, млади више неће доћи да буду возачи, поготово када имају одређена ограничења. Значи, да нас пусте да будемо потпуно равноправни с њиховим превозницима и њиховим возачима. То је основна идеја”, наводи Мандић.

Поред тога, наводи и идеју повећања дана.

“Лако ћемо израчунати колико нама треба дана. Нама је мало 90 дана, треба нам 120-125 дана само за посао, али и сваки тај човек је и грађанин, има право на годишњи одмор, може да оде на годишњи одмор и у Грчку, Хрватску, Француску, Италију, Шпанију, било где, и одлазе. Значи, и за то му треба, реално би било 135 дана задовољавајуће”, навео је Мандић.

Александар Симић указује да ситуација захтева брзе и конкретне кораке, јер се приближава април.

“Нама би, целом Западном Балкану, не говоримо само о Србији, свакако одговарало да дође до неког одлагања те примене на професионалне возаче док се не нађе неко најидеалније решење за обе стране. Ја сам и прошли пут споменуо, Србија као Србија не може бог зна шта да уради, ми можемо више можда да пробамо ту тему да представимо са тог регионалног нивоа, да се највиши политички ниво обрати Бриселу по овом питању, али и министарства, управе, агенције”, додаје Симић.

Масовни одлив возача

Мандић истиче да све ово отвара још један велики проблем – масовног одлива возача. Сваког дана нам возачи одлазе у ЕУ и запошљавају се тамо, поручује Мандић.

“Ми ћемо доћи у ситауцију да почетком априла имамо можда свега 30 одсто возача, да нам је 70 одсто возача отишло. Ако ми сада јасно не гарантујемо возачима да ће се то променити, они неће остати код нас, они ће отићи. Ако им буде јасно да могу да остану код домаћег послодавца, јер већина њих има породице, не жели баш да напусти, није то отићи па доћи свака два, три месеца, овде је код куће сваке седмице, са породицом, са децом. Али, ако нема могућност да код нас заради једнако као и тамо, он ће отићи. А нема могућност ако је нама ограничен рад”, закључује Мандић.