Да ли МОЛ може да подигне америчку рампу за НИС; Професор Лукић: Продужење рока до 24. марта нада ка решењу

Ушли смо у 80 дана примене америчких санкција НИС-у односно, од када нема увоза сирове нафте јадранским нафтоводом.

Кратак пресек ситуације: Панчевачка рафинерија од 2. децембра не ради, Србија се ослања на државне резерве и увоз деривата, снабдевање је за сада стабилно, ризици секундарних санкција прете, ОФАК је рок за преговоре продужио до 24. марта и потврђено је да Руси о продаји свог удела преговарају са МОЛ-ом.

Професор Економског факултета Велимир Лукић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је Мађарска земља избора за САД у овом тренутку.

"Можемо да кажемо да се то вероватно неће ни променити све док је садашња америчка администрација на власти. Мађарска и МОЛ уживају повлашћен статус тренутно у ЕУ. То је земља поред Чешке и Словачке која је изузета од забране увоза и прераде руске нафте. И можда у том комплексу геополитичког положаја Мађарске, можемо сагледавати оно што тренутно имамо“, рекао је Лукић.

Мађарска има најбоље шансе

Према његовим речима, Мађарска у овом тренутку и МОЛ има најбоље шансе, има право првенство у преговорима са Гаспромом, јер се у том случају отварају неке нове перспективе, с обзиром на то да оно што Мађарска сада прерађује у својим рафинеријама, у будућности може да прерађује у Србији.

"А када се то деси, то би за продавца значило не само тренутно финансијску корист од продаје, него и потенцијалну будућу зараду, односно корист по основу пласмана даље својих производа“, додао је Лукић.

Пролонгирање - продужетак наде

Првобитини рок за преговоре које је ОФАК дао о продаји Руског удела био је 13. фебруар. НИС је добио нову лиценцу за преговоре и тај рок је продужен до 24. марта.

Одговарајући на питање шта значи то пролонгирање за НИС, Лукић наводи да је то продужетак наде.

"Добијамо наду да ће ствари моћи да се консолидују до тог тренутка. Добијамо продужетак наде да ће можда да продаја буде завршена, да ће можда НИС-у да буде издата оперативна лиценца, или у неком идеалном случају да ће можда да се деси да те санкције буду укинуте“, објашњава професор.

Како истиче, оперативна лиценца је за нас најважнија.

Када се завршавају преговори 

"Када америчка администрација једном заузме курс којим иде, а овога пута изгледа да га је одредила, она ће се тог курса држати и тај темпо ће да одржава. У овом тренутку ми не видимо неки посебан простор да се ствари промене. Преговори ће трајати. Да ова лиценца није продужена, дошле би у ситуацију да потенцијални купац буде изложен казни од стране ОФАК-а јер не може да врши преговоре, нема лиценцу за то и то би аутоматски значило да никакви преговори неће да буду завршени“, напомиње.

Преговори се, како каже Лукић, завршавају када купац и продавац постигну решење, односно када Гаспром буде задовољан са понуђеном ценом, а када купац може да исплати ту цену.

Две алтернативе

"Мени се чини да у датим околностима имамо две алтернативе. Једна алтернатива јесте да или се преплати НИС, да купац плати више него што НИС вреди, или да Гаспром буде спреман да прода компанију под условима и под цени која се може остварити у условима хитне продаје“, каже Лукић.

Одговарајући на питање какву поруку америчка администрација шаље тиме што нема оперативне лиценце за рад која је пресудна за рад рафинерије у Панчеву, Лукић подвлачи да рукопис који можемо да видимо у тој поруци јесте рукопис једне неумољивости, одлучности и истрајности у томе да на крају и крајева буду постигнуте крајња намере ових санкција.

"То заправо значи да ће та америчка администрација која је одредила курс чекати да сви услови које је она поставила буду испуњени пре него што донесе обрнуту одлуку“, навео је професор Економског факултета.

Шта је стратегија Тројанског коња

Ти услови су, како додаје, да се у потпуности руско власништво елиминише, дакле не да се сведе испод 50 одсто него на нулу, да нема ни Гаспрома ни неке друге руске стране које се ту појављује као неки власник.

"Затим да немамо једну стратегију Тројанског коња у којој компанија која купује заправо јесте компанија преко које се може вршити скривена контрола саме компаније која се продаје и коначно да уговор у којем се продаје нема неке клаузуле које би омогућиле реверзибилност те трансакције као што је рецимо бајбек клаузула која подразумева да у одређеним околностима и условима компанија која је продала може да буде поновно купац исте“, указује.

Можемо ли се надати оперативној лиценцији

Професор Лукић каже да шансе увек постоје, никада нису сведене на нулу.

"Али ако бисмо на некој скали вероватноћа хтели да измеримо колика је та вероватноћа, она би била једноцифрена. Та једноцифрена вероватноћа значи испод 10 процената и ако треба да кујемо неке планове, да припремамо неке будуће планове, онда би то тешко са том вероватноћом могло да буде. Дакле, ако бисмо правили неке планове, онда би се припустили инерцији, та инерција може да буде пут у енергетски колапс, односно енергетску кризу и мислим да из Владе такође долазе тонови који упозоравају на то, да не смемо да се ослањамо на то да ће оперативна лиценца да дође и да би требало већ средином јануара да реагујемо на неки начин са додатним мерама“, напомиње Лукић.

Какве последице Србија има

Говорећи о томе какве последице Србија има, Лукић каже да их нисмо ни осећали и некако смо се мало и уљуљкали.

"Тек од октобра смо постали свесни да ће заиста да ступе на снагу санкције ОФАК-а  и то је та динамика и тај курс којим иде ОФАК", каже Лукић.

Према његовим речима, енергетска стабилност је за сада очувана и ту не видимо никакве промене.

"Али можемо да кажемо да је снабдевеност тржишта и горивом и енергентима само краткорочно постигнута и да дугорочно, односно у средњем року, у наредних пар месеци то не можемо да имамо. Имамо, наравно, и економске последице, прекид рада рафинерије директно утиче на резултате БДП-а, односно потенцијални пад БДП-а који ће бити минималан у овој години“, истиче.

Међутим, када пребацимо тај ефекат на наредну годину, видећемо озбиљнији утицај, закључио је професор Лукић.