Производња купусњача све скупља и неизвеснија

На имању Рафаела Чикоша купус и карфиол заузимају по два хектара. Пред почетак производне године, у овом газдинству су планирали повећање производње ових повртарских култура, али им време то није дозволило.

"Имали смо проблем са чувањем расада и стартом производње, јер нам се расад сушио због врућина. Летос смо много наводњавали, можда и три пута више него прошле године. На око пет хиљада квадрата производњу нисмо успели да спасемо, упркос заливању. Биљке су се осушиле, нису могле да се опораве", рекао је Чикош.

Улагања у системе за наводњавање је најважнији задатак

'Чикош наводи да је производња поврћа веома скупа. Више наводњавања значи и веће проблеме са болестима и инсектима, што захтева додатну заштиту биљака.

"То скоро па дуплира цену производње, а цена купуса и карфиола је у односу на улагања ниска. У поређењу са прошлом годином цена је три пута нижа. Купцима то одговара, јер добијају јефтинији производ. Нама не одговара, јер немамо зараду. Због тога смо почели да киселимо купус, да продајемо готови производ, како бисмо успели нешто да зарадимо", објашњава Чикош.

Држава би, сматра повртар из Мужље код Зрењанина, додатно требало да помогне повртарима у набавци система за наводњавање, као и са субвенцијама за гориво које користе за заливање.

"Године су све сушније и сушније. Ми морамо да улажемо у системе за наводњавање, како бисмо више хектара тј. веће површине, истовремено могли да наводњавамо", наводи Чикош.

Што се више наводњава, више има штеточина и болести

Регионални центар Зрењанин производњу купусњача прати на локалитетима Лукино село и Мужља.

Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин објашњава на који начин се одвија производња.

"Ова производња се на нашем терену одвија у условима врло уског плодореда или чак у условима монокултуре, као последица повезаности са системима за наводњавање и стационарним снабдевањем водом. Наводњавање ових парцела је са распрскивачима, са великом потрошњом воде. То условљава озбиљан и захтеван посао око заштите усева”, рекла је Парађеновићева.

Производња купусњача је најчешће из расада.

"Врло је значајно произвести квалитетан и добар расад јер од тога зависе даља кондиција и здравствено стање усева на парцели: лакше укорењавање, толерантност према патогенима на почетку вегетације, бржи пролазак кроз осетљиве фазе односно интензивнији пораст младих биљака", нагласила је Парађеновићева.

Међу штеточинама које праве проблеме произвођачима купусњача су купусна мува, купусни мољац, бувач, купусна лептирова ваш, кукурузна совица и совица гама.

"Због специфичности у производњи, заливање распрскивачима, узак плодоред, појава инсеката, ручно сечење главица и метеоролошких услова, производњу купусњача на нашем терену сваке године прате чести циклични периоди појаве симптома бактеријске црне трулежи. Она се јавља у свим фазама раста купусњача, изазива застој у порасту или одсуство формирања главице.Такође, може значајно допринети појави секундарних паразита који проузрокују нарушен промет и складиштење главице", додаје Парађеновићева.

Репроматеријал поскупљује сваке године и Мирољуб Јанковић из Удружења "Футошки купус" наводи да климатске промене отежавају производњу купуса.

"Ове године сушни периоди нису били тако дуг као прошле године. Лакше је биљци било да то поднесе, али смо морали да заливамо сваког трећег или четвртог дана. Што се тиче произвођача, нарадили смо се позамашно, уложили смо много физичког рада и труда, као и новца. Трошкови производње су били виши између 20 и 30 посто у односу на лане“, објашњава Јанковић.

Купци негативно реагују на високе цене поврћа

И док су прошле године произвођачи у Футогу морали да пресађују парцеле због суше, овог лета неки су били принуђени да то раде због леда који им је нанео штету почетком јула. То је додатно поскупело производњу.

"Јесенас смо стартовали са ценом футошког купуса од 100 динара, што је ниже него прошле године. Купци су на то реаговали негативно, претрпели смо мноштво непријатних коментара. Као удружење заузели смо став да цену нећемо да смањујемо. Рекли смо ко жели овај купус купиће га, ко не жели отићи ће на неко друго место и купиће нешто друго. Ризиковали смо да нам неке количине остану на парцелама. Тиме смо показали да не можемо да се понашамо као они који спуштају цену“, истиче Јанковић.

Футошки купус је, каже Јанковић, компликованије произвести него хибридни, јер даје двоструко нижи принос.

"Не можемо да повећамо број биљака на површини, јер футошки купус сам одстрањује биљке које су вишак на парцели. Других купуса је било јако много у Србији. Нас су звали људи из читаве земље, нудећи да им откупимо купус по цени од 10-15 динара за килограм, што је цена која није покрила трошкове производње. Баш због тих ниских цена, купци су негативно реаговали на цену футошког купуса“, прецизира Јанковић.

Да би повртари наставили да се баве овом производњом потребно је да имају бар неку рачуницу. У тренутним условима она често изостаје. Због тога очекују помоћ државе, али и разумевање потрошача.

Јер свако ново улагање значи веће трошкове, што неминовно доводи до поскупљења.