Хоће ли станоградња и даље падати, а цене квадрата расти – шта чека тржиште некретнина у 2026.

Према подацима Републичког завода за статистику, грађевинарство је у трећем кварталу ове године забележило пад бруто додате вредности од чак 11 одсто. Стручњак за некретнине Ервин Пашановић објашњава да се сектор још није опоравио, јер нема довољно покренутих великих пројеката.

"Издато је готово нула одсто више грађевинских дозвола него лане. Пројеката има, инвеститори су заинтересовани, али наше тржиште је специфично – овде се продају велики блоковски пројекти, а за њихов обрт треба 50 до 100 милиона евра. Банке те паре немају саме, због чега се удружују, а реализација траје пет до осам година. Понуда је мања од тражње и зато су цене високе", рекао је Пашановић гостујући на РТС-у.

Потражња слаби, али цене не падају

Док градња успорава, број купопродаја већ месецима опада. Уредник портала Каматица Душан Узелац оцењује да смањена потражња није резултат превелике понуде.

"Пад тражње није толико последица мањка понуде, већ опреза купаца у овако неизвесним временима. Постоје купци који траже дом, и они који инвестирају да би касније пласирали некретнину. Сви су тренутно обазривији", каже Узелац.

Пашановић истиче да ће, упркос тешкоћама, цена и у следећој години зависити од односа понуде и тражње.

"Имамо мање продатих станова јер је било мање издатих грађевинских дозвола. Видимо раст кредитних купаца од 12 одсто, што значи да су плате све боље и да могу да поднесу кредитно оптерећење. Како расту плате, рашће и цене. Људи немajу берзу као алтернативу – или купују некретнине или држе новац у банци", наводи Пашановић.

Успоравање привреда у Европи и код нас могло би да закомпликују планове инвеститора.

"Ако неизвесност потраје, планирање ће бити успорено, а то значи мање нових пројеката и још јачи притисак на цене. Уколико би цене почеле да падају, то би био знак дубље економске кризе – и то не би било добро ни за кога", каже Пашановић.

Он додаје да је један од главних проблема недостатак страног капитала.

"Тржиште имамо, али политички ризик одвраћа стране инвеститоре. Да их је више, понуда би била већа, а тржиште стабилније", сматра Пашановић.

Каматне стопе, кредити и банкарски услови у 2026.

Када је реч о стамбеним кредитима, Узелац каже да камате зависе од низа фактора на које домаће банке не могу да утичу.

"Кључни су еурибор, стање на европским тржиштима и кредитни рејтинг државе. Већ смо преживели ударе пандемије и рата у Украјини. Долазак више европских и америчких инвеститора био би јасан сигнал стабилизације и повољнијих услова", каже Узелац.

Упозорава да је домаће тржиште капитала недовољно развијено.

"Грађани би могли да се удруже и да улажу у изградњу, али за то мора да постоји зрелo тржиште капитала. Нема повратка на стари систем – људи желе да заштите новац од инфлације, па се некретнине и даље показују као најсигурнија заштита", објашава Узелац.

Пашановић подсећа да ће 2026. вероватно бити слична овој години када је реч о финансирању градње.

"Банке су опрезне са кредитима за велике пројекте. Без више страног капитала тешко је очекивати убрзање. Емоционални моменат је важан – купци данас узимају мање квадрата по вишој цени, и то ствара додатни притисак", рекао је Пашановић.

Да ли ће легализација спустити цене

Нови круг легализације могао би да уведе велики број нелегалних објеката у званичан промет. Саговорници РТС-а, међутим, сматрају да то неће значајно утицати на цену новоградње.

"Сегрегација тржишта већ постоји, неко ће куповати јефтиније, неко скупље. Ове некретнине се најчешће налазе у насељима као што су Плави хоризонти, Крњача и друга, и легализацијом те некретнине ће свакако добити на вредности, али повећан број таквих објеката неће оборити цене квадрата у новоградњи", сматра Пашановић.

Иако је тржиште некретнина у Србији под притиском – мање дозвола, мање градње, опрез купаца, економска неизвесност – стручњаци се слажу у једном: драстичан пад цена није реалан, јер понуда и даље значајно заостаје за тражњом.