Зелени петак – одговор на прекомерну потрошњу током Црног петка

Попусти од 50, 60, 70 одсто. Трговци обећавају велике уштеде на Црни петак, али и дане током новембра. Зато не чуди што многи у овом периоду често купују ствари за које се касније испостави да им баш и нису потребне. Подаци показују да чак 80 одсто производа који се купе на овим распродајама заврше врло брзо као отпад.

“Наши потрошачки избори директно утичу на природу – од крчења шума и загађења вода, до емисија CО₂ и гомилања отпада”, каже Вања Јакшич, стручни сарадник WWF Адрије.

Зелени петак – одговорна и промишљена куповина

Како би подигли свест о потреби да се планета заштити, пре деценију покренут је покрет Зелени петак. Идеја је да се купује одговорно, да се поправља, размењује, подрже локални и одрживи брендови или да се део новца уместо на попусте усмери у заштиту природе.

“Зелени петак подсећа да сваки пут када купујемо, ми заправо гласамо за одређени модел производње. Циљ није да се људи осећају кривим, већ оснаженим. Да схвате да имају моћ да мењају систем свакодневним одлукама”, објашњава.

Акцији се могу придружити појединци, компаније, школе, институције, медији. Ефекти оваквих покрета виде се у подизању свести о потреби да се заштите ресурси које имамо.

“Све више људи зна шта је Зелени петак и све се више говори о одрживој потрошњи. Наравно, то је процес, а не чаробни штапић, али промена наратива је већ велики корак напред”, додаје Јакшић.

Млади повезују екологију, квалитет живота и потрошачке навике

Највеће препреке у спровођењу ове идеје су снажан маркетиншки притисак и култура потрошње која се градила деценијама.

“Брзи попусти и инстант задовољство тешко се мењају преко ноћи. Ипак, видимо помаке, нарочито код млађих генерација које све више повезују екологију, квалитет живота и своје потрошачке навике”, истиче.

Људи, каже, не воле да им се нешто “забрањује”, али прихватају када им се објасни зашто и како могу да буду део неког решења. Важно је да им се шаљу мотивационе поруке да одговорна куповина не значи одрицање, већ паметнији избор.

Компаније пред избором - Црни или Зелени петак

Компаније које се и даље држе класичног Црног петка су, кажу стручњаци, углавном вођене краткорочним профитом и тржишном трком, која је и један од разлога зашто смо у еколошкој кризи. Срећом, све је више оних које разумеју да дугорочно профит не иде без одрживости.

Тако су и у компанији Икеа пре неколико година прихватили изазов Зеленог петка. Идеја је била да се подстакне одговорно коришћење ресурса и продужавање животног века производа, чак и у периоду године када је потрошња највећа.

“Људи су препознали вредност иницијативе и желели да се укључе у циркуларне праксе, док су медији у многим земљама снажно подржали акцију, што је додатно ојачало њену поруку. Сав враћени намештај у том периоду дониран је пројектима локалних заједница, као помоћ онима који су највише били погођени пандемијом KОВИД-19, чиме је ова иницијатива добила и шири друштвени значај”, објашњава Теодора Ковачевић из Икеа Србија.

Зелени петак би требало да је сваки дан у години

Један дан или недеља нису довољни да би се природа заштитила. Принципе Зеленог петка треба спроводити свакодневно.

"Наша робна кућа ради искључиво на енергију из обновљивих извора, док се за грејање и хлађење ослањамо на геотермалне топлотне пумпе. Рециклирамо преко 87 посто отпада, а купцима су на располагању рециклажне станице унутар и испред робне куће. Кишницу користимо за заливање зелених површина и у тоалетима, а једнократну пластику смо у потпуности избацили из употребе”, наводи.

Сличност покрета Buy Nothing и Зеленог петка

Идеја за покретање Зеленог петка потекла је од покрета “Buy Nothing” из 1992. године у Канади, али чини се није толико заживела у тој држави.

“Зелени петак, као дан када се купују производи малих локалних произвођача, избегавају непотребне куповине и потрошачи охрабрују да своје време, уместо у куповини, проведу у природи, није концепт који је доживео популарност у овом делу Канаде. Ове године је тек неколико локалних компанија, и то углавном оних које у свом пословању примењују принципе одрживости, подсетило купце на Зелени петак”, каже Ирина Ђорђић из Ванкувера.

За разлику од Зеленог петка Канађани и те како спроводе принцип бесплатне размене робе.

“У свакодневном животу принцип “Buy Nothing” функционише тако што људи у групама на друштвеним мрежама оглашавају оно што им више у домаћинству није потребно. Групе су ограничене на одређене делове града, како би се чак смањило загађење природе уколико би било транспорта поштом или одласка у други део града. По овом принципу људи поклањају све, од вишка хране, преко одеће, до намештаја”, објашњава.

Канађани имају развијену еколошку свест

Насупрот Србији, еколошка свест у Канади је и те како развијена. На томе се, каже, ради систематски. Од тога да деца још у школи уче о екологији и заштити животне средине, преко развијених програма за рециклажу до законом прописаног одлагања рециклажног отпада.

“У рециклажним центрима отпад можете сортирати по различитим категоријама - тврда и мекана пластика, бели и обојени стиропор, метал, боце под притиском, различите врсте батерија, стакло, мали и велики кућни отпад, попут намештаја и душека за спавање”, каже Ђорђићева.

Колико год да су програми за рециклажу развијени и Канада има проблема са одлагањем вишка отпада. Идеја је да се он претвори у гориво, али још није извесно када би то могло да се догоди. Један од већих изазова јесте одлагање одеће, због чега је једно од решења смањење куповине и бојкот “брзе моде”.

“Постоји врло висока свест о томе, па су продавнице половне робе, у којима се често могу пронаћи потпуно нови производи, врло популарне”, наводи Ђорђићева.

На рационалну потрошњу често утичу и глобални фактори

Идеја куповине локалних производа у Канади постала је све популарнија од корона вируса. У последње време томе додатно доприносе и америчке таксе због чега Канађани све више бојкотују америчке производе.

Зелени петак је посебно заживео у земљама западне Европе, Скандинавији и неким државама Латинске Америке, где је свест о одрживости већ прилично развијена. У Србији је још у развоју, али се види раст интересовања и грађана и компанија. Успех зависи од едукације, медијске подршке, доступности одрживих алтернатива и јасног повезивања екологије са свакодневним животом људи.