Гламочић: Субвенције пољопривредницима остају исте, али ће бити промена код директних давања

Стратегија у ресору пољопривреде се мења – фокус ће бити мање на екстензивним културама, а више на интензивним: воћу, поврћу и сточарству, који доносе веће приносе по хектару. После кијевског сајма о безбедности хране и сарадње Србије и Украјине, отвара се питање како глобалне кризе утичу на српску пољопривреду.

Више од половине свих државних субвенција 2026. године биће намењено пољопривреди.

Драган Гламочић је, у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је укупан буџет за пољопривреду који је планиран за наредну годину максимум који држава може да издвоји, око седам одсто укупног буџета Републике, као и да мере подстицаја остају исте.

"Реч је о развојном буџету. Новац за развој руралних средина је двоструко виши и износи 12,9 милијарди динара. Даћемо новац за изградњу нових објеката, куповину опреме и механизације. Директна давања, такође, мораће да буду правдана рачунима, јер се дешавало да се средства користе за куповину станова и аутомобила, што до сада није било забрањено", истиче Гламочић.

Конкурси за опрему и јунице

Према његовим речима, од наредне године новац ће и даље брзо стизати до произвођача, а биће уведен и календар јавних позива, односно тачно ће се знати који конкурси се расписују у ком месецу.

Министар најављује да ће у наредних десетак дана, односно до краја године, бити расписани сви јавни позиви за набавку опреме, као и подстицај од 100.000 динара за јунице.

Говорећи о безбедности хране и њеној контроли, Гламочић истиче да су инспектори свакодневно на терену, да се резултати провера редовно објављују и да је ситуација све боља.

Свака српска намирница биће означена

Осврнувши се на медијске написе о афлатоксину у брашну, сумпор-диоксиду у јагодама или пестицидима у шљивама, министар објашњава да проблем није у прекорачењу дозвољених количина, већ у томе што на декларацијама није било назначено да производи садрже одређене супстанце, што је обавезно по прописима.

"Осим безбедности, радимо и на квалитету. Била је акција у вези са палминим уљем, а следи да свака намирница произведена у Србији има своју ознаку, која ће тачно показивати где је производ настaо и разликоваће се од хране из увоза. Не мислим да је храна из увоза лоша, већ да наши грађани имају право да знају шта је произведено у нашој земљи, посебно када је реч о месу", наводи министар.

Гламочић додаје да је на сајму о безбедности хране у Украјини, где је присуствовао као изасланик председника Србије, кључна порука била да храна мора да буде доступна свима, без обзира на кризе и ратна дејства. На догађају је организована донаторска акција у којој је прикупљено око 200 милиона евра за Кијев.

"Кључно је што сам имао састанак са украјинским министром привреде и пољопривреде, на којем је разговарано о споразуму о слободној трговини, који Србија нема са Украјином, иако много тргујемо: увозимо метале, а од прошле године извозимо велике количине минералног ђубрива. Укидање тарифа у оба смера било би од великог значаја", закључује министар.