Недељу дана за решавање проблема НИС-а – коме ће руска страна продати свој део

Бојан Станић каже да имамо два рока – један је врло кратак седам до осам дана и други који се помиње до фебруара следеће године.

“Претпостављам да се за тих седам до осам дана мора показати решење, тј. на који начин они желе да постигну решење питања НИС-а у складу са захтевима САД”, наводи Станић.

Истиче да је онда вероватно рок до фебруара да се то решење спроведе.

“Иначе, вероватно постоје и неки други видови санкција који прете да се обруше на привреду Србије”, додаје Станић.

Поручује да је национализација крајње решење, али и да је то лоше решење.

“Јако је битно радити сада на другим опцијама, а то је да се пронађе трећа страна која би купила тај руски удео или на крају да Република Србија то откупи по фер цени или чак и преко тога”, указује Станић.

Павловић: Русима најисплативије да свој део продају нама

Владан Павловић каже да седам дана није довољно да се заврши оваква трансакција, али је довољно да се саопшти вест да ли купац постоји или не.

“Ако постоји купац, можемо се надати да ћемо добити неко изузеће и да ће се цела трансакција завршити и да се цео процес затвори”, додаје Павловић.

Указује и да је за руску страну, ако жели да изађе из власништва, најисплативије да свој део прода нама, јер смо под притиском и морамо да дамо већу цену.

“Други купац, који год да је, не мора да жури и да купује компанију у оваквом стању каквом је сада, а то је да јој виси мач изнад главе”, поручује Павловић.

"Нема опасности од дубинске кризе на тржишту деривата"

Када је реч о резервама нафте и деривата, на седници Владе је речено да их има довољно, али Станић каже да НИС осећа проблеме.

“То је компанија која је једна од наших најуспешнијих компанија, њено учешће у БДП-у, учешће у приходима буџета, велики број запослених и оно што је битно доста повезаних привредних грана са НИС-ом”, додаје Станић.

Истиче и да привреда Србије због свега тога успорава, стопе раста су преполовљене.

“Наравно, није то само због НИС-а, али то је једним делом. Међутим, важно је нагласити да не постоји опасност дубинске кризе на самом тржишту малопродаје нафтних деривата имајући у виду могућност увоза", каже Станић.

Када је реч о самој рафинерији, каже да ако нема сирове нафте она нема шта да ради.

“Често се заборавља да ми на простору Србије имамо нека налазишта нафте и то је процена да је то неких 10, 15 некад и 20 одсто потреба за сировом нафтом у зависности од године до године. Тако да је тај минимум фунционисања рафинерије могуће обезбедити”, додаје Станић.

Ипак, напомиње да то није одрживо решење, као и да је за НИС потребно одрживије решење.

"НИС тренутно није атрактиван за куповину"

Павловић објашњава да НИС у тренутној ситуацији није привлачан за друге купце, јер ко год се буде решио да га купи треба да има гаранцију да ће санкције заиста и бити укинуте.

“Просто нема никаквог разлога да купујете компанију која за десетак дана може да се нађе на новом удару у смислу да банке прекину платни промет у потпуности. Тако да то уопште није атрактивна куповина тренутно", истиче Павловић.

Међутим, ако постоје гаранције ОФАК-а да ће санције бити укинуте, онда сигурно постоје заинтересовани играчи.

“Рецимо МОЛ, премда он већ има рафинерију, али су сигурно заинтересовани да преузму малопродајну мрежу и можда ће се јавити нека већа компанија”, наводи Павловић.

Указује да од Русије још нисмо чули да они желе да продају свој део.

“То је наше саопштење да они траже купца. Ми смо и пре годину дана знали да ће потпуно исти овакав сценарио да нас задеси, тако да су они и тада већ требали да раде на томе, тако да сад је то мало чудно. Ако желе да продају, највећу цифру могу добити и од Србије”, додаје Павловић.

Ако се не појави купац, следећа опција је да ми купимо, ако Руси желе да продају.

“Ако и то није у игри, онда ми свакако идемо ка неком виду национализације, без обзира што се она можда неће звати национализација. Можда ће то бити привремена или принудна управа, нека управа уз договор са Русима, која би била потпуно наша”, наводи Павловић.

"Четврто решење би било најгоре"

Станић је објаснио да пада вредност НИС-а на тржишту, зато што многи партнери или обустављају сарадњу са НИС-ом или једноставно имају бојазан како ће се она развијати у кратком року, да не говоримо у дугом.

“И у том погледу је апсолутно неопходно пронаћи решење како се не би једноставно угасила компанија. Јер, уколико би се то решење одлагало или уколико га не би било, нпр. поред те национализације, поред откупа, поред продаје, постоји оно четврто, да кажемо, решење да се не дира ништа. Али то би, вероватно, било и најгоре, имајући у виду да би то довело – до гашења ове компаније", указује Станић.

Међутим, када говоримо секундарним санкцијама, напомиње да је врло битно нагласити да то може да погоди практично сваку компанију која има било какав директан или индиректан однос са НИС-ом.

“И у том погледу, поред тога што ће се декларативно или у неком папиру понудити решење, свакако се мора радити на његовој реализацији. Иначе, уколико се примети да та реализација одступа од тог плана, свакако могу следити нова ограничења”, додаје Станић.

Како би Србија платила руски део у НИС-у

Европска унија је веома заинтересована за то да Русија нестане из енергетског тржишта у овом региону и уопште читавом континенту. На питање да ли би Србија могла да се нада некакој европској и финансијској помоћи ако би ишла у откуп руског удела у НИС-у, Павловић каже да ако дође до откупа, мораћемо да радимо емисију обвезница или да се задужимо билатерално.

“То је директно код неке стране владе или можда неке веће банке. Да ли ће нам Европска унија изаћи у том случају у сусрет? Па нисам сигуран. Просто не знам зашто би били у обавези да нам дају неки бесплатан новац да откупимо НИС. Можда могу да нам дају јефтинији кредит”, додаје Павловић.

Објашњава и да ћемо морати додатно да се задужимо, јер средстава у тренутном буџету нема за то.

Национализације или конфискација

На питање која је разлика између национализације и конфискације, Станић каже да су то синоними.

“Ви нешто конфискујете, дакле, када национализујете ви не плаћате, једноставно преузимате. Као што је било после Другог светског рата, нисте обештећени за то, јесу били касније људи обештећени. Али у овом случају то се практично одузима и то је јако непопуларна ствар и заиста представља лош сигнал свим другим инвеститорима који се могу наћи можда у сличној позицији како се развија ова геополитика за пет или десет година”, додаје Станић.

Када је реч о Европској унији и томе на који начин се очекује разумевање од ње, Станић каже да је то због позиције Србије која не може да има потпуну контролу над енергетским системом из простог разлога што је земља која нема излазак на море и што нема велике количине природних резерви енергената.

“И онда је речено да ће Европска унија, уколико Србија буде ускладила своју политику, понудити решење како да се обезбеди дугорочно та енергетска стабилност. И иду преговори у Бриселу који треба да се одрже, ако не до краја овог месеца, почетком наредног, где ће се говорити о тој теми као примарној. Међутим, оно што треба нагласити, чак и Србија, уколико смањује зависност од Русије у енергентима, а то се очигледно дешава, повећава зависност на неком другом месту", објашњава Станић.

Указује да је то судбина целе Европе, која је такорећи енергетски сиромашна.

"Она је ту зависност коју је имала раније од Русије заменила другом. Она није успела да обезбеди неку диверсификацију која би омогућила да буде мање осетљива на шокове који се дешавају ван њених граница”, закључио је Станић.