Капитал је плашљив и не воли неизвесност – где је Србија на економској мапи 2025.

Стабилност и предвидивост, кључни су појмови за сваког инвеститора када бира државу у којој ће улагати. Угледна америчка проценитељска агенција потврдила је почетком октобра инвестициони рејтинг Србије – са стабилним изгледима.

У извештају се истиче да Србија, упркос повећаној политичкој неизвесности и изазовима у енергетском сектору, задржава макроекономску стабилност, кредибилну фискалну политику и адекватне девизне резерве. С друге стране, стручњаци упозоравају да успоравање замаха српске привреде због спољне, али исто тако и домаће неизвесности, утиче на пословно поверење и инвестиције. 

У брошури Светски економски изгледи, коју објављује Међународни монетарни фонд, наводи се да ће економски раст Србије најпре успорити на 3,9 одсто у 2024. и на 2,4 одсто у овој години, а затим убрзати на 3,6 у наредној, 2026.

Исмаил Мусабеговић, професор на Београдској банкарској академији, каже за РТС да ти подаци ММФ-а говоре да се Србија суочава са одређеним изазовима.

"Пад бруто домаћег производа ове па раст следеће године показује да у економији ништа није константно, увек је нешто циклично", додаје Мусабеговић.

Очекује раст БДП-а када се реше интерни и екстерни изазови и то можда и виши од пројектованог.

Мусабеговић истиче да су финансијски и банкарски сектор крвоток једног система и један од најважнијих фактора функционисања сваке економије.

“Наш финансијски, односно банкарски систем релативно је стабилан, пре свега захваљујући строгој и ригорозној контроли Народне банке”, каже Мусабеговић.

Наводи да, према свим критеријумима за пословање, све банке имају адекватну капитализацију:

“Капитална основа банака чак је и већа него што је предвиђено неким споразумима. Зато је систем стабилан и врло је важно што је одржив на дужи рок”, каже Мусабеговић.

"Ништа није плашљивије од капитала"

С друге стране, како каже, ништа није плашљивије од капитала и политичка нестабилност у земљи утиче на потенцијалне инвеститоре.

“Инвеститоре занима политичка и економска стабилност, јер они не улазе једнократно, један процес улагања обично траје више година. Зато они гледају да то буде стабилна, предвидива економија, политички такође стабилно, да нема сталних промена закона, пореских основица, да је цео систем финансијски стабилан, какав је квалитет радне снаге”, наводи Мусабеговић.

Према његовим речима, спољни фактори који утичу на успоравање привреде су нижи раст европских земаља као главних партнера Србије, затим рат у Украјини.

“Унутрашња политичка нестабилност одвраћа инвеститоре и због тога ћемо сви испаштати и имати губитке на плану директних страних улагања”, додаје Мусабеговић.

Ипак, како напомиње Мусабеговић, капитал се увек “креће” и позиција Србије је и даље атрактивна.

“Имамо као земља много потенцијала који још нису ни активирани ни искоришћени у највећој мери”, сматра професор Београдске банкарске академије.

Санкције НИС-у и инвестициони потенцијали

И америчке санкције НИС-у, истиче Мусабеговић, успоравају или стављају на чекање одлучивање улагача.

“То мора бити релативно брзо решено и надам се да ће бити.”

Конкурентност и потенцијале Србије за улагање Мусабеговић види у даљој изградњи инфраструктуре, реформи образовања и стварања кадрова за 21. век, а ту види и занатлије.

“Вештачка интелигенција вам неће заменити плочице у купатилу. Хоћу да кажем да постоје занимања која ће остати и која ће тек настати. Мислим да пољопривреда још није у потпуности искоришћена”, наводи Мусабеговић.

Коментаришући податке ММФ-а о инфлацији, који прогнозира пад од 0,6 одсто у следећој години на четири процента, Мусабеговић очекује да Народна банка у догледном периоду снизи референтну каматну стопу.

“Главни део инфлације који долази споља је заустављен. Имамо и даље тај део где на инфлацију утичу цене хране. Али мислим да се полако то све смирује”, каже Исмаил Мусабеговић.

Цело гостовање професора Београдске банкарске академије можете видети у видеу на почетку текста.