Око: Руски гас стаје, Србија између резерви и наде у компромис

"У овом тренутку Србија има стабилно снабдевање природним гасом до 31. децембра", изјавио је Раша Којчић.

"У овом тренутку пуно је подземно складиште у Банатском двору. Постоје и додатне залихе ускладиштене у Мађарској. Улазимо спремно у целу ову ситуацију", изјавио је Којчић, али истиче да не може да предвиди колико ће ускладиштене количине трајати, јер ће то у великој мери зависити од временских услова.

Наглашава да се, осим за производњу топлотне енергије, гас користи и у индустрији, и да, поред испорука из Гаспрома, у Србију стиже и гас из Азербејџана.

"Обезбеђено је 400 милиона кубних метара на годишњем нивоу, плус 150 милиона додатних количина", навео је Којчић.

Изјаву министарке енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић, у којој се наводи да би могло доћи до прекида дотока гаса преко Бугарске, Којчић коментарише с више оптимизма.

"Постоје индиције да и у самој уредби постоје могућности да до тога не дође – и да за треће земље, које нису чланице Европске уније, а до гаса долазе искључиво транзитом, постоји шанса да транзит ипак не буде обустављен", истакао је бивши помоћник министра енергетике за нафту и гас.

Станић: Несметано снабдевање бар до краја године

Бојан Станић, заменик директора Сектора за статистику и стратешке анализе Привредне коморе Србије, наводи да је наша држава значајно напредовала у диверзификацији извора снабдевања.

"Технички сада имате око пет начина снабдевања гаса који би долазио из различитих делова света до Србије. Са друге стране, снабдевање је за сада несметано, бар до 31. децембра ове године. Такође, постоји чињеница да је велики број наших компанија интегрисан у ланце снабдевања европских фирми, односно оних из ЕУ. Свакако, и у Европи постоје гласови разума који препознају специфичну позицију Србије", истакао је Станић.

Жељко Марковић нацрт уредбе, објављен на сајту Европске комисије, тумачи тако да нигде децидирано не стоји да ће транзит гаса ка трећим земљама бити обустављен приликом проласка кроз територију ЕУ.

"Ми нисмо транзитна земља – Европска унија је транзитна земља за нас. Гас који стиже Турским током пролази преко крака који иде из Бугарске и затим улази у Србију. У овом случају, Бугарска је транзитна земља кроз коју пролази гас намењен Србији", објашњава Марковић.

Станић: Ни Украјина у ратном стању није остала без природног гаса

Станић наводи да данас није забележен значајан скок цене природног гаса на европском тржишту.

"До природног гаса се и даље може доћи. Охрабрујућа је чињеница да ниједна земља у Европи није остала без горива и природног гаса – чак ни Украјина, која је већ готово четири године у ратном стању", истакао је Станић.

Заменик директора Сектора за статистику и стратешке анализе Привредне коморе Србије подсетио је и на изјаву комесара Европске уније за енергетику, који је нагласио да чак и у случају завршетка рата у Украјини, забрана увоза руске нафте и друге мере треба да остану трајне.

Може ли Европа потпуно да функционише без руског гаса

Када је почео рат у Украјини, било је готово незамисливо да ће се Европа преко ноћи одрећи руског гаса. У то време, Русија је покривала око 40 одсто европских потреба за гасом. Данас тај удео, у зависности од тога да ли је реч о течном или природном гасу, износи најмање седам, а највише око 14 одсто.

"Европа се у међувремену у потпуности окренула другим тржиштима и алтернативним изворима снабдевања. Природни гас у Европу сада стиже гасоводима из Норвешке, Алжира и Катара. Питање које остаје јесте економска исплативост таквог снабдевања", рекао је Раша Којчић.

Када је реч о преговарачкој позицији Србије у вези са Нафтном индустријом Србије (НИС), Жељко Марковић сматра да би актуелна ситуација са гасом могла донети одређене предности.

"Биће лакше национализовати НИС ако не користимо руски гас. Од 1. јануара 2026. године, проблем за нас можда неће бити Европска унија већ чињеница да немамо потписан нови уговор са Русијом о испоруци гаса. Надам се да ће тај уговор ипак бити закључен и да ће се ситуација мирно решити", истакао је Марковић.