Нафта између санкција, уредби и суше – како плива српско тржиште

Од јуче цене сирове нафте на берзама бележе благи раст и барел је готово 70 долара. Иако је ОПЕК повећао производњу на светском нафтном тржишту, видљива је неизвесност снабдевања. Последња два месеца и на пумпама у Србији цене су осцилирале за динар-два и на горе и на доле.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је за РТС да у последњих недељу дана није било великих промена параметара који утичу на цену коју одређује држава.

"Једино што је курс динара према долару заправо доста пао – динар доле, динар доле и то је то“, рекао је Мићовић.

Од сутра нова уредба

Влада регулише цене два најпродаванија деривата – евродизела и безоловног бензина. Влада је продужила ту уредбу.

"Осми пут од доношења прве уредбе, Влада је донела нову уредбу. Садашња уредба важи и овог петка, од сутра важи нова. И то је период који предуго траје – регулисање тржишта. Заправо разлози због којих је 2022. године донета уредба више не постоје, већ дуже време не постоје. У овим околностима, не само Србија него и цело регионално и глобално тржиште нафте функционише“, каже Мићовић.

Подсећа да је криза нафтног тржишта почела још од пандемије коронавируса и онда се очекивало да ће од трећег квартала 2022. бити превазиђени сви ти утицаји короне, а дошла је 2022. са својим новим поремећајем везаним за сукоб у Украјини, још већим него што је био онај у корони, тако да та ситуација тада још није била стабилна и било је оправдано донети уредбу.

Остала је контрола марже

"Влада је 2022. године, заправо на терет дистрибутера нафтних деривата, на терет државног буџета, смањењем марже и смањењем акциза, омогућила грађанима и привреди да купују гориво по умеренијим ценама. Тај период је прошао, акцизе су увелико враћене на свој номинални ниво и повећане, али ова контрола марже је једина остала“, напоменуо је Мићовић.

Каже да је питање да ли то дугорочно одговара возачима.

"Оваква ситуација не омогућава инвестиције и на дужи рок прво губимо неке бензинске станице, јер уредба има и заштићену цену за пољопривреднике, 179 динара, која је довела до тога да је прошле године 50 бензинских станица нестало и то у малим местима“, наводи Мићовић, додајући да то ни за кога није добро.

Регулисане цене у региону

Регулисане цене имају и неке земље у региону, неке укидају, од овог месеца Хрватска јер, кажу, стабилизовало се тржиште на светском нивоу. 

"Не мислим да је добро што имамо ту уредбу, јер не омогућавамо озбиљан развој тог тржишта. Може да се деси и да нека компанија напусти због тога Србију, што би смањило тржишну конкуренцију, а то не иде никоме у прилог. По нашем закону о трговини, трговина је слободна. А у одређеним околностима, као што је била 2022. година – биће под контролом. Све земље су тада имале ове мере које је имала Србија, оваквог или онаквог интензитета, али обично краћег трајања“, каже Мићовић.

Према његовим речима, Хрватска је укинула контролу цена, а иначе Црна Гора и Северна Македонија су и раније имале државно регулисану цену и наставиле су.

Анализе у свету кажу да је светско нафтно тржиште нестабилно.

Мићовић каже да постоје ризици, али нико не зна да ли ће се ти ризици остварити.

"Ризици су велики, али погледајте шта се дешава са ценама сирове нафте. Оне уопште нису под утицајем тих претњи, уопште не доживљавају неки бум, понуда и потражња су усклађени. Понуда и потражња су на оном нивоу који омогућава овакав ниво стабилности, у коридору цена је између 65 и 75 долара по барелу“, истиче Мићовић.

Санкције Русији

У 18. пакету санкција Русији највише су погођене руске нафтне компаније и руска нафта, цена руске нафте је била ограничена на 60 долара, сада је 47 долара и анализе у Европи кажу да то може утицати на снабдевање, посебно европског тржишта.

Напомиње да санкције функционишу тако што европске земље и земље групе Г-7 не дозвољавају својим осигуравачима, својим банкама, својим бродарима, да учествују у тој трговини.

"Нико није послао ратне бродове да пресрећу по морима танкере који нису у том систему. Тако да паралелно, поред тог система где су западни логистички канали, имате и оне који нису у оквиру тога. Сви они и даље транспортују нафту, и даље се плаћа директно између Русије и њених купаца, између Ирана и купаца. То све функционише, али не том логистиком која је подржана са Запада“, каже он.

Каква је ситуација сада са допремом нафте

Србија не увози руску нафту, али је транспорт отежан у целом свету.

Мићовић каже да сама чињеница да је Нафтна индустрија Србије од 10. јануара на листи ОФАК-а и да сваког месеца или свака два месеца се разматра ниво неких одобрења доводи у ризик наше снабдевање, то је специфичност нашег тржишта.

Око 80 одсто укупне потрошње деривате нафте у Србији потичу из рафинерије Нафтне индустрије Србије.

То је заиста озбиљан проблем, али ми готово да не можемо утицати на то. У питању је сукоб који се дешава на релацији САД и Русије. Нафтна индустрија Србије би била обухваћена санкцијама тако што је америчка страна руској довела санкције, каже Мићовић.

Ниво Дунава није такав да омогућава пун транспорт

Већ данас имате у Србији нафтне компаније које су потпуно прешле на самостално снабдевање из својих извора из увоза, неке су у комбинованом режиму, додаје он.

"Што се тиче нафтних компанија, постоји одређени капацитет, непромењен капацитет да увозе деривате нафте, могу да удвоструче те количине, али проблем је у логистици. Улазимо у август, када традиционално ниво Дунава није такав да омогућава пун транспорт, бродови се често товаре са само 40-50 процената укупне запремине што је био случај у претходних пар месеци, што знатно поскупљује, а у овим околностима не омогућава пуну реализацију тог увоза. За нијансу је сад тежа ситуација него пролетос. Залихе су ту – и комерцијалне залихе, и оперативне залихе, и обавезне резерве“, закључио је Томислав Мићовић.