Да ли би пољоприведна комора решила проблеме примарних произвођача

Иако су још 2013. године, када је основана Независна асоцијација пољопрвредника Србије, тадашњи чланови сматрали да је неопходно формирати пољопривредну комору у нашој земљи, то се није догодило.

Садашњи чланови су недавно поново покренули причу о овој комори сматрајући да би она заштитила интересе примарних произвођача, који се у последње време суочавају са ниским откупним ценама, неповољним временским приликама, скупим кредитима, субвенцијама нижим него што имају њихове колеге у ЕУ. Оснивањем пољопривредне коморе аутоматски би, објашњавају, сва пољопривредна газдинства постала њени чланови.

“Пољопривредници би били власници и управљачи, па не бисмо долазили у ситуацију да се појављују појединци који нису стручни, који немају овлашћења и чији се интереси не поклапају са интересима организације, да говоре у име пољопривредника. У комори би били запослени стручњаци који би анализирали стање на тржишту и који би радили за нас, јер ми највећи део времена проводимо на њиви и производимо храну”, каже Јовица Јакшић, председник Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Сви чланови морали би да плаћају симболичну чланарину, а то би им омогућило да учествују у раду коморе. Циљ постојања оваквог тела је, наводи, да у случају поремећаја на тржишту има ко да интервенише.

“Ако су, рецимо, у лошој ситуацији малинари, да се њима помогне. Ако су у проблему повртари, онда њима. То би било место где би се доносиле заједничке одлуке. Ми произвођачи не можемо једни без других. Пољопривредници у Србији морају да буду јединствени да би опстали и то мора свима да буде јасно. Ко год разбија наше једниство тај је против пољопривредника. Као што ратари не могу без сточара, ни сточари не могу без ратара, а све време нас представљају као ривале”, објашњава.

Пољопривредна комора би требало, према замисли примарних произвођача, да спречи било какво мешетарење.

“Џабе нама субвенције, када су цене семена, ђубрива, нафте отишле горе. Сви ми имамо интернет и знамо колике су где цене репроматеријала и наших производа. Видимо да цене нигде нису близу наших и то нам показује да се ради о монополу на тржишту, а комора би то спречила”, тврди Јакшић.

Чланови пољопривредне комори били би сви пољопривредни произвођачи

Формирање пољопрвредне коморе у Србији замишљено је по узору на сличне институције у развијеним земљама попут Холандије, Итаље, Пољске..

“Самим произвођачима је пољопривредна комора интерес. У Привредној комори Србије постоји огранак задужен за пољопрвреду, међутим, он не заступа наше интересе. Ми не оспоравамо рад ПКС, али сам назив каже да она представља привреднике, а не нас примарне произвођаче. Њени чланови су корпорације и компаније, а наши интереси су често у сукобу”, објашњава.

Са овом тврдњом слаже се и Чедомир Кецо, агроекономски аналитичар.

“Пољопривредници различитих производних делатности када је реч о примарној производњи, нису чланови коморског система и изузети су из привредног система у Србији. То је за једну државу и привредни систем апсолутно неприхватљиво и говори о опредељењу креатора аграрне политике да жели да примарном производњом владају прерађивачи, што је до сада и више пута доказано од формирања цена до уговарања производње”, објашњава Кецо.

За Србију би, каже, најбоље било да формира пољопривредну комору по узору на Мађарску. Тамо постоје веома јаке групације које детаљно анализирају свој положај, сарађују са државом и наступају према креаторима аграрне политике јединствено, јер желе да остваре добит од своје производње. У Мађарској је, додаје, комора за пољопривреднике све.

“Обезбеђује репроматеријал, каналише откуп и интервенције државе. Велики утицај је имала око расподеле земљиште. Да се направи уравниловка у погледу коришћења државних ораница које су у почетку биле продате људима који су имали пара, па је велики број људи остао без могућности да дође до пољопривреног земљишта. Мађарска је направила исправке и спада у једну од најуређенијих аграрних земаља. Чак је успела да избори да све подстицајне националне мере важе још најмање пет година након уласка у ЕУ, што значи да су произвођачи задржали субвенције и примали европске подстицаје”, наводи Кецо.

С друге стране комора у Храватској, баш и не може да се похвали заштитом интереса произвођача пшенице.

“У Хрватској често немају успеха у преговорима са прерађивачима у млинској индустрији. Ту су погођени са ниском ценом пшенице што се одражава на повећање увоза, па један број произвођача одустаје од ратарске производње”, објашњава.

Када би могла да буде формирана пољопривредна комора у Србији

Према његовом мишљењу Србија је од формирања пољопривредне коморе далеко најмање пет година, јер нико нема капацитет да самостално одради тај посао. У Србији постоји тзв. аграрна комора, али она није формирана по закону о коморама.

"То је само удружење грађана, којем је дато име аграрна комора. Зато неки мисле да имамо комору, али ми је немамо, јер је то само вешто дат назив. Када су почели да уводе чланарину, из чега би проистекла законски легитимна комора, онда су многи одустали да се повежу у ту комору. Ми имамо на једној страни да нам треба комора, а када то изазове трошкове онда нам комора и не треба”, објашњава Кецо.

Србија треба да користи искуства Словеније и Мађарске

Из Задружног савеза Србије подсећају да су и Словенија и Хрватска пре уласка у ЕУ добиле препоруку да формирају пољопривредне коморе, чија би улога била да заступа интересе целокупне пољопривреде. Неоспорно је, сматрају, да је пољопривреди Србије потребна јака, репрезентативна организација.

“Уз све расправе о коморској организацији, потребно је схватити да пољопривреда није само привредна грана, већ има улогу у одржавању становништва, обезбеђивању социјалне равнотеже, одржавању и очувању културног наслеђа, очувању националног идентитета и традиционалних карактеристика и етнографских посебности, обезбеђивању прехрамбене сигурности, одржавању плодности земљишта, заштити животне средине од загађења и спречавању зарастања”, каже Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије.

Искуства ове две земље требало би користити.

“Пољопривредно-шумарска комора Словеније има добру сарадњу са Задружним савезом Словеније и заједнички се залажу за очување и развој словеначке пољопривреде и села кроз демократски изграђен систем, не само у корист својих чланова, већ и за добробит свих грађана Словеније. У Хрватској Пољопривредна комора није донела жељене резултате, првенствено јер није окупила све релевантне институције које послују у области пољопривреде. Искуства из Хрватске могу нам бити драгоцена како Србија не би направила исте грешке на путу ка ЕУ”, додаје.

Пољопривредна комора је, каже, значајна са аспекта одрживости производње, али и самог села.

“Циљ је да се произвођачи повезују међусобно, као и са произвођачима у региону, али и са научним институцијама у земљи и свету, како би се најновија научна достигнућа применила у пракси. Један од приоритета је да се млади људи што више укључе у пољопривредну производњу и допринесу развоју руралних подручја стварањем повољног амбијента за даљи напредак, повезивање произвођача и размену искустава”, наводи Михаиловић.

Задружни савез Србије има дугогодишње искуство и у сваком тренутку био би подршка новоформираној пољопривредној комори.

“Спремни смо да се укључимо у организацију едукативних радионица, стручних и научних конференција и разних манифестација које промовишу српску пољопривреду, пре свега, на домаћим и међународним сајмовима. Пољопривредна комора би требало да омогући потпуно информисање чланова о свим актуелностима у пољопривреди, као и афирмацију домаћих пољопривредних производа”, објашњава.

Стручњаци истичу да би акценат рада пољопривредне коморе, између осталог, требало да буде на усклађивању закона и прописа са ЕУ, промовисању различитих облика удруживања малих произвођача, информисању о стандардима у земљама ЕУ и организовању сарадње са иностраним компанијама.