Струја испод Црног мора стиже у Западну Европу - пројекат од две милијарде евра
Грчка је упозорила Брисел да је извозом струје у Украјину изазвала скок цена струје у југоисточној Европи, са 60 на 130 евра за мегават-сат. Нови извори снабдевања су приоритет, а један је договорен: Струја из Грузије и Азербејџана, испод Црног мора, стизаће у Западну Европу.
Обале Црног мора Грузије и Румуније спајаће далеководни кабл дугачак 1.200 километара и биће повезан далеководима од Румуније до Мађарске и Грузије до Азербејџана. За градњу новог правца снабдевња електричном енергијом формирана је и компанија "Зелени енергетски коридор".
"За нас је овај пројекат, заиста, питање националне безбедности. Ако погледате енергетску мапу Европе, видите да на источном крилу у последње време плаћамо веома високу цену струје јер је недовољно алтернтиве. Јефтинији извори енергије са Запада не стижу увек на Исток и зато су нам потребни додатни путеви снабдевања", каже Себастијан Бурдуја, министар енергетике Румуније.
Петер Сијарто, министар трговине и европских послова каже да Мађарска има два веома важна енергетска стратешка циља.
"Први да осигурамо безбедност снабдевања енергијом, а други да потрошњу енергије учинимо зеленијом. А овим пројектом можемо једним ударцем да убијемо две муве с обзиром на то да нам даје потпуно нови извор и доноси зелену струју", рекао је Сијарто.
Пројекат од две милијарде евра
Пројект, који се процењује на више од две милијарде евра, договорен је још 2022. а план је да пренос обновљиве енергије из Грузије и Азербејџана почне већ 2029.
Пројекат има подршку Брисела који тежи да повеже земље интерконекторима и обезбеди јефтину енергију.
"За нас је то веома важно јер смо у процесу интеграције са Европском унијом. То значи да превазилазимо физичке баријере и изазове. Не граничимо се са земљама Уније, али мислим да овим пројектом можемо да будемо део европског енергетског тржишта", рекао је Леван Давиташвили, министар економије и одрживог развоја Грузије.
"У почетку смо овај пројекат разматрали као пројекат који ће обезбедити више енергије од Каспијског мора до ЕУ, али паралелно имамо још један са Азијским земљама. У будућности имамо велике планове за спајање тих зелених коридора као пројекат Европа-Азија", каже Парвиз Шахбазов, министар енергетике Азербејџана.
Подсетимо, Србија је већ део далеководног "Трансбалканског коридора" Европске уније, који је делом већ у функцији а протеже се од Румуније, преко наше земље, Босне и Херцеговине, Црне Горе и даље испод Јадранског мора до Италије.
Због геополитичких и ратних тензија и декарбонизације, неколико земаља Уније већ се суочава са мањком струје.
"Сваке године се раде студије адекватности ресурса. Резултати задње струдије за нашу земљу говоре да ми јесмо у опасности од недостатка ресурса. Нису то сада велике вредности, али е до 2030. бисмо могли да дођемо у ситуацију да осам часова годишње немо довољно енергије чак и из увоза и из наше производње да задовољимо потрошњу", каже Жељко Марковић, стручњак за енергетику.
Уз јачање преносних мрежа и градње производних капацитета обновљиве енергије, Европска унија акценат је ставила и на развој нуклерних електрана које важе за најстабилнији извор снабдевања електричном енергијом.
Коментари