Морски змајеви и коњ у галопу - како подводне ветрењаче и соларне фарме стварају одрживу енергију

На мапи Европске уније све је више великих ветропаркова и соларних фарми. У већини чланица Уније све чеће се могу видети и по две - три ветротурбине и неколико соланих панела који припадају домаћинствима и фирмама.

"Свим европским земљама постало је јасно колико су зависне од руске енергије, а онда је енергетска политика била повезана са безбедносном политиком. То значи да активности треба појачати, али када погледате државе чланице планирани зелени пројекти мало стагнирају", каже Дите Брасо Соренсен, аналитичарка из Данске.

Герт Винер Јергенсон из "Норлис Холдига" из Данске сматра да технологије постоје, тако да мора да се ради на ширем плану и много више него сада.

Поред искоришћења енергије воде, ветра, сунца, водоника, траже се и друге могућности обновљивих извора.

Две холандске компаније уложиле су велики новац у искоришћење морских струја - односно да плиму и осеку претворе у електричну енергију. Инсталирана је турбина која личи на подводну ветрењачу и на морском дну алуминијумски змај који ротира осмице око генератора и тако производи струју.

"Змај ће производити струју за приближно 600 домова, а то су наша два највећа села. И надамо се да ће их у будућности бити још", рекао је енергетски саветник Ервин де Боер.

Мартен Беркхоут из компаније "Сикјурент" каже да су потребне нове опције, одрживе опције, за замену постојећих неодрживих активности.

У свету је све више великих соларних фарми. Кинески пројекат четири соларне електране назван - "Велики зид чисте електричне енергије" дугачак је 400 километара. А само једна има чак 196.000 панела, у облику коња у галопу, и обезбеђује струју за 300.000 људи.

Од тих солара корист имају и пољопривредници и сточари јер њихова сенка задржава влагу у земљи од сунчевог испаравања, и прва су линија одбране од пустињског песка, што штити и квалитет воде.

"Током нашег процеса изградње настојимо што више да очувамо оригинални пејзаж. У зависности од услова земљишта, уводимо отпорније траве и лековито биље за узгој. Испод соларних панела интегришемо испашу и пољопривреду како бисмо повећали економску корист," каже Ао Ксиаоху из "Инер Монголија Енерџи Групе".

Само ова соларна фарма штеди 680.000 тона угља, а емисију CO2 смањује за 1,65 милиона годишње.

Иако је напредак у зеленим технологијама видљив ограничења још има. Ти соларни панели производе електричну енергију током дана, а ноћу их замењују термоелектране.

То је још једна потвда да одрицање од угља није ни лак посао.