Како да унапредимо производњу хране од њиве до амбалаже - иноваторима од 10.000 до милион евра помоћи

Истраживачи, научни тимови, компаније али и студенти који имају идеју о томе како да унапреде производњу хране од њиве до амбалаже, могу да конкуришу за средства Европског института за иновације и технологију преко НАЛЕД-а. Њима је кровна европска институција за иновације у наредне две године поверила мандат за рад на пројектима српских истраживача. Осим финансијске помоћи, иноватори могу да добију и менторску подршку као и повезивање са светским компанијама које би откупиле или унапредиле њихове пројекте.

Сви који имају идеју да унапреде или појефтине производњу хране од њиве, преко прераде, до амбалаже могу да се пријаве на конкурс НАЛЕД-а.

До сада је пријављено око 16 пројеката српских научно-истраживачких и развојних тимова који су дали решења за унапређење заштите биља, наводњавања...

Пројекат подразумева и подршку за тест фарме значи да су обезбеђена средства и за тестирање производа на самом пољу.

Тодо Терзић, агроекономиста из Националне алијансе за локални економски развој, рекао је за РТС да је Сајам пољопривреде који се тренутно одржава у Новом Саду доказ да у Србији има веома много оних који су заинтересовани за иновације и дигитализацију аграра.

Дронови, роботи, паметни сензори за очитавање квалитета земљишта...

"Ранијих година нисте могли да видете дронове, роботе, паметне сензоре за очитавање квалитета земљишта, за очитавање нивоа влажности у земљишту. Све је то оно што можемо да видимо ових дана. То нас јако радује. Оно што смо успели да видимо и чујемо од посетилаца је да постоји велико интересовање за набавку ових машина и опреме. Врло позитивна ствар и похвалио бих Министартво пољопривреде, које планира и постицајне мере за набавку такве опреме, за набавку механизације, за изградњу и опремање објеката", рекао је Терзић.

Нагласио је да је Европска унија наш најзначајнији спољно-трговински партнер јер 50 одсто хране извозимо њима.

Истакао је да су иновације најбоља шанса за повећање прихода од извоза хране јер у извозној структури доминирају примарни пољопривредни производи.

Регенеративна пољопривреда - унапређена стара пракса

"У структури извоза доминира сировина, неких 70 одсто. Управо ове иновације које су усмерене на развој сектора, где се циља нека прерада, нова амбалажа, нова технологија, треба да унапреде сектор који ће да избаци неке скупље производе, неке траженије производе који ће да нађу простор и на европском тржишту, а свакако и на другим тржиштима, каже Терзић.

Веома је важно да се домаћи аграр на иновативан начин врати старим праксама, попут регенеративне пољопривреде, јер она, како каже, уз минималну обраду земљишта и уштеде у енергентима од чак 30 одсто даје готово исте или веће приносе од конвенционалне производње.

Напоменуо је да је то битна ставка Зелене агенде ЕУ која кроз подизање еколошких стандарда смањује угљенични отисак, што ће бити обавеза и домаћих произвођача и транспортера уколико желе да буду део глобалних ланаца снабдевања.