Због чега кућа у Тоскани кошта као стан у Београду

Купаца за некретнине у Србији све је мање. То тржиште још један квартал заредом бележи пад промета. Ипак, продавци и даље држе цене квадрата.

Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да тржиште некретнина наставља тренд стабилизације и смиривања, а цене настављају да успоравају свој раст.

Додаје да детаљније податке о ценама некретнина грађани могу да прате на сајту Геодетског завода у извештајима о тржишту непокретности као и у извештају о индексу цена.

Ивана Штрбац напомиње да је Србија једна од ретких земаља са најразвијенијим начином праћења тржишта непокретности и масовне процене.

Наводи да је просечан квартални број купопродаја у 2018. и 2019. години био око 25.000 до 26.000 уговора на кварталном нивоу.

"То се променило после пандемије и имамо број уговора који се креће просечно 35.000 уговора на кварталном нивоу да би у четвртом кварталу 2022. године достигао број од преко 37.000 уговора“, рекла је Штрбац, што је највиша тачка на графикону.

У трећем кварталу 2023. године бележи се 29.248 уговора.

"У овој години видимо да се број уговора на кварталном нивоу креће око 30.000 уговора, што је и даље значајно изнад предпандемијског нивоа. Можемо рећи да се на неки начин стабилизовала та изразито велика и експлозивна потражња у претходне две године“, истиче Штрбац.

Блага корекција цена некретнина

Међутим, није исто у свим државама и свим тржиштима. Наводи пример Шкотске где је изашао извештај за други квартал 2023. године - код њих се бележи пад продаје непокретности чак више него у 2019. године, пре пандемије.

Ивана Штрбац каже да се цене непокретности формирају на основу потражње и понуде. Већ трећи квартал заредом, бележи се међугодишњи пад броја купопродајних уговора и промета.

То, како каже, са једне стране може да значи да је дошло до пада тражње и да ће то на неки начин довести до стабилизације цена, што се и десило.

"То видимо на основу индекса цена где цене више не расту из квартала у квартал оном брзином како су расле у претходном периоду. Сада видимо једно смиривање, односно стабилизацију и у неким регионима је дошло и до стагнације цена. Ако се овакви трендови наставе и не дође до неких већих потреса на тржишту и у свету, могу да се очекују у следећој години неке блаже корекције, али ја искрено не очекујем неке веће шокове“, објаснила је Штрбац.

Пад од пар процената, а не од 20 одсто

Што се тиче цена непокретности, Штрбац каже да очекује пад од пар процената, а не како пишу медији пад од 20 процената.

"Ја заиста не верујем да је то реално, јер имамо и друге факторе који утичу на цену и на тржиште. Рецимо, одлука Народне банке Србије да се на неки начин паузира раст каматних стопа, може да охрабри купце да поново узимају станове на кредит. А са друге стране имамо и значајан удео руских држављана који су живели под рентом, а сада се можда одлучују за куповину стана", каже она.

Према њеним речима, то може довести до тога да тражња и даље расте.

Купити кућу у Тоскани

У медијима се могло прочитати да, на пример, у Тоскани може да се купи кућа у вредности куће од много више квадрата него један стан од 60 квадрата у Београду.

"Када се прича о куповини куће у Тоскани, то стварно звучи и романтично и занимљиво и грађанима вероватно то привуче пажњу, међутим, тржиште увек реагује на односе потражње и понуде“, напомиње Штрбац.

Према њеним речима, оно што се дешава у Београду је вероватно зато што је потражња била толика да није могла понуда да одговори на тај ниво.

"А свакако и тржиште кућа на селу, рецимо у Италији није исто и не може да се пореди са тржиштем станова у метрополи, у главном граду једне земље. Цене станова у центру Милана у просеку коштају 10.000 евра по квадратном метру, у Риму - 7.000 евра. Дакле, куће на селу су тржиште за себе, у свакој земљи", каже Штрбац.

"Цене кућа у српској Тоскани, у Шумадији су далеко ниже него цене станова у великим градовима“, закључила је Ивана Штрбац.