Одмрзавање ценовника – банке ћуте, поскупљења и не мора бити

Народна банка Србије пре годину дана наложила је банкама да накнаде и тарифе умање за 30 одсто или да их врате на ниво пре повећања. Тада их је обавестила и да уколико желе да измене тарифе, морају, најкасније 45 дана пре поскупљења, да обавесте Народну банку и клијенте и да доставе документацију.

Тај мораторијум престаје да важи за два дана. Поштанска штедионица, чији су клијенти пензионери, војска, просветари, најавила је да неће мењати ценовник основних услуга још годину дана и да ће задржати гарантовану цену основног пакета за вођење текућег рачуна у износу 150 динара.

Професор Зоран Грубишић рекао је да је прича превише потенцирана и да није у питању дан де – истиче мораторијум, али мораторијум једног дана мора да истeкне. То је уредба, то је џентлменски споразум и он је морао једног дана да истекне.

Каже да нема неких информација да су банке искористиле прилику да сад одмах то одмрзну, односно да повећају своје трошкове накнаде, али оне на то имају право.

"Поштанска штедионица је једина унапред изашла са информацијом да то неће радити. Друге банке за сада ћуте, оне имају право на то, али морале би да обавесте и Народну банку Србије и клијенте. Ту је конкурентска утакмица у питању. Ако се неке банке превише потруде, пожуре, хоће да искористе ову прилику, ризикују и да изгубе клијенте. Поготово причамо о тој еластичности тог основног пакета“, рекао је Грубишић.

Нове иновативне банкарске услуге и основни пакет

Сматра да ће банке понудити те нове производе, искористити то на тај начин, али да су то и значајна улагања – инвестиције у дигитално банкарство, у нове производе и услуге, у лаке потребе клика. То је добра воља клијената да изаберу те пакете.

"Оно што морате да користите је основни пакет. Мислим да је ту потенцирано управо да се задржи тај стандард, код основних услуга. А све остало је ствар комфора и ваших потреба. Да ли ћете користити дигитално банкарство и у који мени те иновативне производе“, подвукао је Грубишић.

Напомиње да нису марже толико високе колико је обим кредитне активности значајно порастао, па онда по том основу и приход банака и профит као резултат о којем се доста прича.

Шта је избор клијената

Банке су оствариле 750 милиона евра прошле године профита, те накнаде су 25 до 30 одсто учествовале у профиту.

"Прва ствар је да оптимизује неки свој производ, услугу који му треба. Значи, управо у том распону тих пакета, тог основног пакета, од држања рачуна и кредитне картице, па до неких сложенијих пакета и коришћења тих напредних услуга. А с друге стране и да упореди ситуацију у једној банци, у својој банци, ако му стигне такво обавештење с овим роком од 45 дана раније, са неким другим банкама. Може и да се обрати својој банци после и да каже да је добио бољу понуду“, објашњава Грубишић.

Указује на то да живимо у тржишној економији где можете да представите ствари онаквим какве јесу и да преговарате и да доносите одлуку и да оптимизујете позицију.

Неће аутоматски све поскупити, ако поскупи биће то током 45 дана, углавном за нове иновативне производе.

Свако обавештење прочитајте до краја

Професор Грубишић каже да је потребна опрезност – свако обавештење прочитајте до краја, размислите, упоредите ситуацију са другим банкама и донесите одлуку.

Напомиње да и он гледа шта се дешава и која је цена. "Зависно шта вас занима, да ли вас занима та основна услуга, одржавање рачуна, основна картица или вас занима да уђете у неки кеш кредит, онда имате провизију за одржавање", рекао је Грубишић.