Дан примирја у Првом светском рату – сећање на жртве Великог рата и симболи страдања и победе

У Србији и бројним земљама света 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату, у знак сећања на дан када је 1918. године окончан четворогодишњи сукоб. Србија је у Великом рату изгубила више од четвртине становништва. Симболи празника су Наталијина рамонда, цвет који представља обнову и издржљивост, и трака Албанске споменице, која подсећа на страдање и повлачење српске војске преко Албаније.

Сећање на 11. новембар 1918. године, када је потписано примирје у Првом светском рату – у Србији и многим земљама широм света слави се као Дан примирја.

У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом светском рату.

Примирјем из вагона силе Антанте и Немачка окончале су сукоб пре 105 година. Ипак, ту није био крај.

Преговори о условима мировног споразума су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, Први светски рат је и званично окончан.

Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница, попут, поред Србије, и Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда, Белгије.

У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала према попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године.

Амблем Дана примирја чине мотив цвета Наталијине рамонде и мотив траке Албанске споменице.

Цвет феникс – Наталијина рамонда

Симбол празника је Наталијина рамонда – цвет феникс, јер и када се потпуно осуши – може поново да оживи после кише или мало заливања.

Име је добила по краљици Наталији – Ramonda nathaliae.

Само тридесетак биљних врста има ту особину. Рамонда је откривена тридесетих година XIX века у Шпанији, али ју је као нову врсту открио Јосиф Панчић 1874. године. Назвао ју је рамонда сербика (Ramonda serbica).

Сава Петровић, лекар на двору краља Милана, открио је десет година после Панчића, да на Балкану постоји још једна врста са другачијим листовима. Назвао ју је по краљици Наталији – Ramonda nathaliae, Наталијина рамонда.

Данас је овај цвет, због необичне особине да оживи и након потпуног сушења, симбол издржљивости српске војске у Првом светском рату, али и симбол страдања српског народа који је после тога успео да обнови своју државу.

Албанска споменица за верност отаџбини

Албанска споменица, медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније, успостављена је 5. априла 1920. године указом престолонаследника принца-регента Александра Карађорђевића у тада већ новој држави – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

На аверсу медаље, испод орла, налази се медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића и натписом: Својим ратним друговима Александар. На реверсу је натпис у три реда: За верност отаџбини.