уторак, 06.10.2026, 19:45 -> 20:56
Извор: Радио Београд
Сателити откривају паљење стрњике, прошле ноћи регистровано више од 230 пожара
У координисаној акцији Пољопривредне инспекције и Министарства унутрашњих послова, 600 особа затечено је приликом паљења жетвених остатака, известан број их је приведен, а против неколико су поднете кривичне пријаве. Због угрожавања безбедности саобраћаја и уништавања земљишта, надлежни најављују хитне и оштре мере, укључујући прелазак прекршилаца у пасиван статус и ускраћивање државних подстицаја на период од најмање годину дана, па до три и више година.
Министар пољопривреде у техничком мандату Драган Гламочић изјавио је, у емисији Првог програма Радио Београда "У ритму дана", да се ситуација прати уз помоћ пет ангажованих сателита који надзиру комплетну територију Републике Србије и шаљу извештаје на сваких 12 часова.
"Ноћас је детектовано пожара на 238 локација. То је за 55 одсто мање у односу на седмодневни просек уназад. И оно што је исто, што је интересантно – од тих 238 пожара, само 29 је на територији централне Србије, јужно од Саве и Дунава. Све остало је у Војводини", навео је Гламочић.
Најкритичнији делови и навике пољопривредника
Према речима министра, чак 90 одсто случајева паљења у Војводини забележено је око ауто-пута на потезу Сремска Митровица – Кузмин, где се, како каже, код људи јавља "невероватна навика" да пале стрњику упркос јасним порукама и упозорењима које држава шаље од 1. октобра.
Гламочић истиче да се тачно зна свака парцела, време паљења, као и удаљеност од ауто-пута, напомињући да аналитика Сектора за ванредне ситуације МУП-а показује да сваке године неколико особа страда у пожарима, тако што "сами себе запале".
"Знају да су људи одређени и приведени, да су признали кривицу. Знају да им следују не само прекршајне пријаве, него оно што је најважније и што ће њих највише болети. Ја знам да ће ти исти доћи да плачу, али неко мора да буде кажњен. Они иду у пасиван статус. Најмање годину дана, а већина ће ићи и три и више година. То значи да неће добити више ни динара од државе за подстицаје", истиче Гламочић.
Примена савремене технологије и сарадња са МУП-ом
Гламочић је нагласио да се ранијих година тешко долазило до судских пресуда јер су прекршиоци користили разне изговоре, док је сада, захваљујући савременој технологији, дата-центрима и вештачкој интелигенцији, ситуација другачија. Систем, који је првобитно развијен за детектовање шумских пожара, прилагођен је и за друге површине.
Инспекцијске службе и екипе Министарства унутрашњих послова налазе се на терену 24 сата дневно.
"Инспекција је извршила обилазак 553 локације. Сачињени су записници. Међутим, шта се дешава? Наше инспекције најчешће не налазе људе на самом терену. Они то већ ураде. Морам да похвалим саобраћајну полицију која је већ у суботу реаговала, распоредила своје патроле и спречила нове удесе", нагласио је Гламочић.
Последице по земљиште и екологију
Министар пољопривреде подсећа да је законима забрањено паљење стрњике, као и да пољопривредници имају на располагању хиљаде начина да обраде земљиште без паљења, попут дрљања и тањирања.
Спаљивањем биљних остатака, како упозорава, уништава се земљиште, органска материја, микрофлора и микрофауна, смањује се квалитет земљишта, губи се азот и загађује се животна средина, уз директно угрожавање људских живота и имовине.
"За литру-две горива, они жртвују нечије животе. И то мени као човеку није апсолутно јасно. Да тако неко може нешто да угрози себе, да угрози друге, и да нема савести, заиста, то је... Или је неко толико несавестан, или то ради чак и намерно", поручује Гламочић.
Акција надлежних државних органа наставља се и у наредним данима, уз појачан опрез пред најављене временске промене и викенд, а свако ко буде идентификован биће процесуиран у складу са законом.
Стање приноса по културама: Одлична пшеница и воће, подбачај соје
Говорећи о билансима производње, министар Гламочић је истакао да резултати варирају у зависности од региона – од севера, где поједини крајеви још од маја нису видели кишу, до делова јужно од Саве и Дунава, где су падавине биле чешће.
Гламочић каже да је остварен одличан род пшенице од око четири милиона тона, што представља раст од око осам одсто у односу на прошлу годину, односно 20 одсто више у поређењу са петогодишњим просеком. Вишак ове стратешке културе традиционално одлази у извоз.
"Род кукуруза процењен је на око 4,8 милиона тона, што се сматра солидним резултатом – 12 одсто више него прошле године, али око девет одсто мање од петогодишњег просека", истиче Гламочић.
Појашњава да је соја забележила значајан подбачај. У поређењу са прошлом годином, принос је опао за десетак процената, док је у односу на петогодишњи просек мањи за више од 30 одсто. Гламочић је нагласио да соја на овим просторима, нарочито у традиционалним регионима, више не може успешно да успева и да се проблем не може решити наводњавањем преко листа.
Сунцокрет је забележио стабилан резултат, око два одсто већи него прошле године, док је уљана репица остварила изузетне резултате – око три одсто више у односу на прошлу годину и више од 45 одсто у поређењу са петогодишњим просеком. Ипак, Гламочић напомиње да је сетва уљане репице отежана због недостатка влаге у земљишту.
Воћарске културе су у потпуности преродиле, бележећи раст од преко 56 одсто, што је са собом донело и проблем ниже откупне цене на тржишту. Шећерна репа је забележила подбачај, али министар уверава да домаћих количина шећера има довољно за сопствене потребе, уз део намењен извозу.
Тржишна кретања, цене хране и водостај Дунава
Коментаришући потенцијални скок цена хране, Гламочић је изјавио да се на домаћем тржишту не очекује раст цена, али је нагласио да Србија не може бити изолована од глобалних кретања. Цене диктирају велики светски произвођачи и ратна дешавања у регионима попут Украјине и Русије.
Додатну отежавајућу околност представља низак водостај Дунава који је достигао историјски минимум. Због тога је онемогућен речни извоз житарица према Црном мору, отежан је увоз угља за потребе енергетског система, а смањена је и производња електричне енергије на хидроелектрани "Ђердап".
Нове мере и услови за исплату субвенција
Министарство пољопривреде уводи промене у начину исплате подстицаја за биљну производњу, одустајући од система "уравниловке".
"Неће добити сви исто. Зато што не може да добије исто онај који има приходе по хектару и улаже 10, 15, 20 дана ради годишње, и има приходе по хектару 1.000, 1.500 евра, као онај што ради 365 дана годишње и има приходе 10, 20, 30 или 50.000 евра. Тај ће добити више, а ови ће добити мало мање", објаснио је Гламочић, додајући да је аграрни буџет достигао рекордних 147,5 милијарди динара, са више од 130 милијарди намењених директним подстицајима.
Такође, уведено је обавезно правдање средстава рачунима за прву рату, чиме држава жели да стане на пут злоупотребама у случајевима када власници земље издају парцеле у закуп без уговора, док закупци не могу да остваре права.
Афричка куга свиња: Ситуација се стабилизује, али опасност и даље постоји
Говорећи о актуелној ситуацији са афричком кугом свиња, министар је навео да је вирус током ове године забележен у 11 округа и 22 општине. Ригорозним акцијама надлежних служби и МУП-а ширење је заустављено, те је вирус тренутно активан у пет округа и 10 општина. Од почетка године еутаназирано је 37.567 свиња, док је 1.567 угинуло.
До сада је исплаћено 435 милиона динара надокнаде штете сточарима, а у припреми је исплата додатних 345 милиона динара за 615 нових захтева. Гламочић је упозорио да је у низу случајева главни кривац био људски фактор и несавесно поступање појединаца (попут премештања заражених животиња и скидања маркица), због чега је одређен број захтева за надокнаду штете одбијен.
Нови јавни позив за наводњавање и дубинске бунаре
Као одговор на вишегодишње суше, Министарство је 1. октобра расписало нови јавни позив за суфинансирање бушења дубинских бунара и набавку опреме за наводњавање. Држава обезбеђује повраћај од 60 одсто средстава за набавку опреме – односно 70 одсто у брдско-планинским пределима са отежаним условима пословања. За бушење дубинских бунара обезбеђен је подстицај и повраћај од 80 одсто вредности инвестиције.
Гламочић је, у емисији Првог програма Радио Београда "У ритму дана", поручио да се пољопривреда мора модернизовати и прилагодити новим климатским условима кроз увођење савремених технологија, промену ратарских култура и снажније усмеравање средстава у инвестиције и развој.