Заробљени у солитеру – није довољно да постоји рампа, битно је и каква

У колица, па полако преко прага, онда до лифта, а онда – нек му је са срећом. Радиша Јовановић је у протеклих неколико месеци из куће изашао неколико пута. Како каже – низбрдо и некако, узбрдо – никако.

Када мора да изађе, не полази без зидарских рукавица.

"Купио сам молерске, зидарске рукавице да не проклизавам, ипак гума је, па се лакше држим кад се пењем. Да нема тих рукавица ја бих се скршио", прича Радиша.

Испред његове зграде постоји рампа, небезбедна и за њега, и за било кога ко користи колица. А таквих, бар у њиховој згради, има петоро.

"После силне моје молбе, а ја сам хтео да платим сам, једино су продужили рукохват за један метар, нагиб нису регулисали. Звао сам Општину Нови Београд – кажу нису надлежни, звао сам и Центар за социјални рад, а наш управник зграде се ноншалантно понашао - каже 'шта хоћеш, добио си шта си хтео"', наводи Радиша. 

Према Закону, инвеститор зграде је дужан да у пројекту има уцртан прилаз за особе са инвалидитетом. Инвеститори, међутим, то не поштују увек, а санкција по правилу изостаје. Јавно предузеће "Градско стамбено" има јасна правила када су у питању рампе за особе са инвалидитетом.

"Процедура је пре свега да нам се управник обрати захтевом. Није увек могуће поставити рампу, позитивни прописи не дозвољавају да некоме помогнете, а другоме одмогнете. Када не постоје технички услови да се рампе поставе су следећи: Ако рампом онемогућите нормалан пролаз пешацима – ако прођете преко тротоара, ако се иде преко зелене површине, ако се тиме ремети расвета – тада добијају писани одговор да није могуће направити рампу", каже Игор Ћурчић из Градског стамбеног.

Највећи проблем старе зграде

Према Правилнику о пројектовању, планирању и изградњи није дозвољено постављати исувише стрму рампу. Међутим, некада ни воља институција, појединаца и удружења није довољна.

"Доста се урадило по питању приступачности зградама за лица са инвалидитетом. Ипак, проблем су старе зграде и самим тим ако нема приступачности згради, тад је особа везана за стан", указује Гордана Пушара из Удружења особа са инвалидитетом Београд.

Понекад инвеститор онемогући постављање рампе, понекад закажу стамбене заједнице, а понекад сам простор то не дозвољава. На крају се све, ипак, сведе на добре комшије и одлучност оних за које је сваки степеник – тешко премостив.