Друга шанса иза зидина – од осуђеника до мајстора

Када се у затвор уђе са непуних 18 година и школа замени затворском ћелијом, будућност није обећавајућа. Како им живот иза решетака не би био само казна коју треба да одслуже, омогућено им је да заврше школу и изуче занате.

"Бавимо се производњом ПВЦ и алуминијумске столарије, тачније прозора и врата. Обука ми траје три месеца, период у којем сам научио комплетан процес производње, од почетка до краја", каже двадесеттрогодишњи Д. Т.

Двадесетогодишњи Л. Ђ. каже да је за вариоца кључ у мирној руци и мирној глави.

"Мој инструктор ми је на почетку обуке рекао да је све у мирној руци. Ако имате мирну руку, ви ћете бити успешан варилац и наравно, ту је и мирна глава", рекао је Л. Ђ.

Одавде излазе као стаклоресци, заваривачи, столари, бравари, вариоци, електричари, кувари, конобари. Са дефицитарним занимањима у рукама, проналажење посла не би требало да буде тежак задатак.

"Драго ми је што сам у ситуацији у којој се налазим имао прилику да нешто добро научим. Самим тим што ћу научити занат, за који сматрам да је и те како цењен", истиче Д. Т.

Л. Ђ. сматра да је занат одлично изучио.

"Планирам да се запослим у некој доброј фирми која прима квалитетне раднике, јер сам овде научио занат веома добро и рекао бих да сам добар радник. Мајстори ми кажу да сам квалитетан варилац", навео је Л. Ђ.

Сертификат о завршеној обуци

Као потврду да су оспособљени за самосталан рад, добијају и сертификат.

"Пролазимо потпуно практичну обуку у сарадњи са институцијама, које долазе код нас, професори званични, који долазе код нас и одржавају теоријски део наставе. Осуђени по завршетку свих тих обука добијају званичне сертификате са којима могу да се запосле када изађу на слободу. Притом, још једна битна ствар, на тим сертификатима нигде не пише да су они похађали ту наставу овде, да су завршили ту обуку овде", објашњава начелник Службе за обуку и упошљавање Предраг Томић.

Послодавци задовољни

Послодавци који су запослили бивше осуђенике сведоче да су добри радници, кажу инструктори.

"Важно је да све ово за младе људе не буде камен спотицања када изађу, него да они буду прихваћени од стране других за запошљавање првенствено. Породице су ту увек крај њих, који их имају, а свакако је битно да они не остану маргинализовани, искључиво због тога што у оваквим младим људима, без обзира на кривична дела, треба поштовати њихове прве кораке на слободи са новим променама", истиче начелница Службе за третман Наташа Стевановић.

Прилику, међутим, не добију сви. Неки им не праштају грешке, иако су за учињено дело одслужили казну и научили лекцију.

"Научио сам да живот није игра, да морамо свесно да размишљамо о последицама", рекао је Л. Ђ.

"Ситуација у којој се налазим је једна велика школа и једна велика наука за будућност, јер слобода нема цену", рекао је Д. Т.

Ако им се не пружи шанса за нови почетак, остају заробљени на друштвеној маргини.