Убиство Славка Ћурувије – 27 година без казне за злочин

Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, у хаустору зграде у којој је становао у центру Београда. Убице су у Ћурувију с леђа испалиле 17 метака.

У фебруару 2024. године објављено је да је Апелациони суд у Београду правоснажно ослободио четворицу некадашњих радника Државне безбедности од оптужби за учешће у његовом убиству. 

У одсуству непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић извршиоци овог кривичног дела, Апелациони суд је нашао да нису на несумњив начин доказани наводи оптужбе.

Усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, апелациони суд је преиначио првостепену пресуду тако што је ослободио од оптужбе Марковића да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а Радоњића, Курака и Ромића да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство, док су оштећени упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.  

"Чињеница да је Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај Суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, то се Суд није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела", навео у тада у саопштењу Апелациони суд.

Другостепени суд је испитао сведоке које првостепени није, али су се неки од њих изјашњавали само о информацијама које су од некога чули, те је овај суд закључио да су искази појединих сведока из истраге не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити.

Фондација "Славко Ћурувија" саопштила је тада да је шокирана одлуком Апелационог суда да ослободи некадашње припаднике Ресора државне безбедности оптужене за убиство Ћурувије и истакла да је тава пресуда дубоко узнемирила његову породицу, пријатеље, колеге и поштоваоце. 

Шта је утврђено пресудом Врховног суда

Врховни суд је у поступку заштите законитости делимично усвојио захтев Врховног јавног тужилаштва, утврдивши да у ослобађајућој пресуди за убиство Ћурувије поједини веома важни докази нису правилно оцењени.

Апелациони суд је, како наводи Врховни суд, изнео неке "потпуно нејасне" или "противречне" закључке, који нису у складу са изјавама неких од најважнијих сведока тужилаштва, нити са кључним материјалним доказима, као што је анализа података са базних станица мобилне телефоније о разговорима које су окривљени водили непосредно пре и после убиства Ћурувије.

Фондација "Славко Ћурувија" је у јануару ове године поздравила пресуду Врховног суда, али подсетила и да она не може да промени ужасну чињеницу да одговорни за убиство новинара ни после скоро 27 година нису осуђени за тај злочин.

У току је, наводи та фондација, и судски поступак по тужби Радоњића, Ромића и Курака против Фондације "Славко Ћурувиј, јер им је, својим саопштењем на пресуду, повредила част и углед.

Биографија Славка Ћурувије

Славко Ћурувија је рођен у Загребу, 9. августа 1949. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.

Од 1986. године, радио је у листу Борба. Почео је као коментатор, а затим је напредовао преко уредника унутрашњополитичке рубрике, до позиције главног и одговорног уредника.

Године 1994, заједно са Момчилом Ђорговићем, основао је лист Недељни телеграф, а две године након тога њих двојица су основали Дневни телеграф.

Славко Ћурувија је убијен док је био уредник и власник магазина Европљанин, који је основао 1998. године.

Данас, у Београду једна улица носи име Славка Ћурувије, а меморијална плоча налази се на месту где је убијен.