Избрисане године на споменику, али не и предања о Карађорђевом барјактару

У мишарском крају се сећањем боре против заборава. На тај начин се и даље одаје дужно поштовање Карађорђу и његовим јунацима у победи против Турака 1806. Не заборавља се ни јунак из суседног села Миокус, Секула Гавриловић, Карађорђев барјактар, који је поред заслуга у бици, оставио и казивања о чувеном боју.

Уместо храстове шуме где се крио данас багремњак, нема ни земунице ни темеља окућнице поред урушеног бунара, али има приче о Карађорђевом јунаку из засеока у коме су Гавриловићи на вековним огњиштима.

"Причали су ми мој деда и прадеда, запамтио сам о њему да је са педесет година био у боју. Био је јако крупан човек, мрга од човека, имао је перчине, онако дугу косу уплетену у кикице. По чему је био најпознатији осим што је био барјактар, он је искорачао шанац, значи одмерио шанац где ће да се копа, како ће да се копа , где су они Турке у заседи сачекали у том шанцу у коме је имало коље и где су Турке смртно, потукли", навео је потомак Секуле Гавриловића Ђорђе Гавриловић из Миокуса

Препричава се и да је за заслуге од Карађорђа добио имање на управљање, да је био дуговечан и разборит, али је на сачуваном спомен обележју међу родбинским хумкама време избрисало године. Нису избрисана и предања.

"Презивамо се Гавриловић, а зову нас Секулићи због барјактара, како не би било на понос, Карађорђев барјактар а ми потомци његови", рекао је Драгутин Гавриловић из Миокуса, потомак Секуле Гавриловића.

Поносни мештани на славног претка

Поносни су и сви мештани, у селу са стотинак домаћинстава барјактару у част спомен плоча, улица и историјски подсетник, да се не заборави и јунаштво и записана реч мештанина која се на славном Мишару и даље преноси.

"Турци су онај главни дан боја били шарампов опколини, а једни се бију а други иза њих пеку каву. Српски коњаници док су се пешаци из шарампова тукли стајали су у Жабару па после ударише кроз шуму те од Јеленче села затекну Турке и растерају", наводи се у казивању Секуле Гавриловића.

"Да није било Секуле Гавриловића чувеног барјактара из Миокуса ми не бисмо имати тако прецизне податке шта се то тачно догодило овде у боју на Мишару 13. августа 1806. године. Дакле оне најпрецизније локације, важна места у самом боју, места локације Шарампова и стратешке податке који су се наметали као кључни фактори за једну велику и славну победу. Речи Секуле Гавриловића је први објавио наш чувени историчар Божидар Ковачевић у свом делу "Први Српски устанак у речима савременика", каже водич кроз музејску поставку "Бој на Мишару" Филип Рајковић.

Барјактар из Миокуса препричао је стратегију чувеног боја, а да није било Мишарца Мате Крајиновић не би се знало где је био шанац у селу. На историјском месту 1870. године, погинулим устаницима, поставио је велики храстов крст. Уместо дрвеног белега на стогодишњицу битке 1906. подигнут је споменик Карађорђу и мишарским јунацима.