Две деценије од смрти Слободана Милошевића

Слободан Милошевић је преминуо 11. марта 2006. године од инфаркта, а по жељи породице, када је одбијен захтев да буде сахрањен у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу. 

 Милошевић је био једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији и на Косову и Метохији, а Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу против њега је подигао оптужницу за злочине против човечности.

Изручен је Хашком трибуналу 28. јуна 2001. године, где му је суђено за ратне злочине на Косову и Метохији, у Хрватској и Босни и Херцеговини. 

Процес који је почео 12. фебруара 2002. године, током којега се бранио сам, прекидан је више од 15 пута, због његовог здравственог стања, а обустављен је неколико дана након његове смрти. 

Милошевићева владавина трајала је нешто дуже од  десет година, а почела је говором на Газиместану на Видовдан – 28. јуна 1989. године, поводом обележавања 600 година Косовске битке, којем је присуствовало, како се тада наводило, милион људи. 

На првим вишестраначким председничким изборима у Србији, у децембру 1990. године, као кандидат СПС-а добио је 65,34 одсто гласова и постао први председник Републике Србије. У Савезној скупштини 25. јула 1997. године био је изабран за председника СР Југославије. 

Његова владавина окончана је 2000. године на изборима на којима га је у трци за председника СР Југославије поразио кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница.  Тада није желео да призна пораз, што је довело до масовних протеста широм Србије, завршених 5. октобра великим скупом испред Скупштине СРЈ. 

Милошевић је ухапшен је 1. априла 2001. године, а Хагу га је на Видовдан изручила влада Зорана Ђинђића, премијера који је убијен 2003. године. Био је иницијатор промене уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије и један од потписника Дејтонског споразума, којим је после пет година званично завршен рат на просторима бивше Југославије. 

Повезиван је са убиством некадашњег председника Председништва Србије Ивана Стамболића и четвороструким убиством на Ибарској магистрали, али и са директним или индиректним утицајем на дешавања на свим ратиштима у бившој Југославији, нарочито са догађајима у Сребреници и Вуковару. 

Бивша портпаролка тужилаштва у Хагу Флоренс Артман тврдила је деценију касније да се бивши председник СРЈ и Србије Слободан Милошевић сам тровао леком "рифампицин” с циљем да погорша себи стање да би био пуштен да се брани са слободе, а онда би, како се нагађало, побегао за Русију, где су били и чланови његове најуже породице. 

Слободан Милошевић је аутор књиге Године расплета, преведене на неколико страних језика.