Историчар Павловић о најважнијим историјским лекцијама Сретења

Србија обележава Дан државности у знак сећања на два догађаја - 15. фебруар 1804. године када је у Орашцу подигнут први српски устанак под вођством Вожда Карађорђа и када је 1835. године донет Сретењски устав - први модерни Устав Србије.

Историчар Момчило Павловић рекао је за РТС да ни први ни други догађај нису довршени.

"Први српски устанак је трајао девет година, трагично је окончан. Није васкрсла српска држава као што су се надали устаници, али је васкрсла идеја о слободи, па чак и о уједињењу српства", рекао је Павловић.

Са друге стране каже, Сретењски устав, иако није трајао дуго, усадио је кључне вредности које су остале у српском политичком идентитету до данас.

"Сретењски устав био је на снази месец и по дана, али су остале идеје о Народној скупштини, о демократији, о подели власти, о умереном порезу, о неприкосновености имовине и тако редом. Све те идеје су актуелне и дан данас. Зато су важни и устанак 1804. и устав 31 годину касније", рекао је Павловић.

Устав је, како каже, истицао важност закона и устава изнад владара, чиме је поставио темеље за уставно уређење Србије.

Такође, промовисао је идеју о народним правима и улогу Народне скупштине у доношењу кључних одлука. 

"Две кључне традиције"

Када данас подвучемо црту и осврнемо се на Сретење 1804. и 1835. године, најважнија историјска лекција коју можемо извући је та да ови догађаји у себи садрже најмање две кључне традиције и једну важну намеру, сматра историчар  Павловић.

Према његовим речима, те традиције су ослободилачка  и уставотворна.

"Дакле и када имате Устав ви треба да се борите за уставност, да Устав влада, а не владар. Дакле, закон и Устав изнад свега. И још једна битна намера, или битна традиција која произилази из тога јесте борба за уједињење Срба ма где живели. Не физички разуме се, него српство као врховна идеја која је у идентитету Срба од 19. века па до дана данашњег", рекао је Павловић.

Према његовим речима, неке слободе, нека права српски народ, посебно у окружењу, до дана данашњег није остварио.

"Србија је европска земља"

"Ипак, Сретење нам даје снажну поруку о значају борбе за права и слободу, које морамо наставити да гајимо“, рекао је историчар.

Истакао је да је порука коју треба сви ми као грађани да истичемо, јесте да је Србија европска земља.

"Србија је прва у балканском окружењу имала и Устав и Скупштину и законе, умерен порез, а што је најважније, била је међу првим земљама у Европи која је укинула феудализам“, напоменуо је Павловић.

Сретењски устав, иако је суспендован, оставио је неколико кључних идеја које су, према речима Павловића, и даље релевантне у савременом друштву.

"Једна од идеја која је остала била је успостављање Државног савета, док је порез сведен са десетине на шест талира. То су клице демократије - људска права, народна права, бирања најцењенијих и најспособнијих посланика у народу,  све то су идеали који важе и данас“, закључио је Павловић.