Села без младих, градови без равнотеже – Београд седам пута гушће насељен од републичког просека

Србија има Стратегију о економским миграцијама до 2027. године. Демограф Владимир Никитовић рекао је за РТС да су циљеви који су постављени 2020. године, када је стратегија донета, разумни, али да би било добро да смо ту стратегију имали и раније.

"Ако видите да је један од циљева заустављање одласка становништва, да то заустави не може ниједна земља, али је донекле смањено. Ми сада чекамо да видимо индикаторе колики је то обим. Један од важних циљева је да се привуку страни радници, што се остварило заиста и то је део неког ширег тренда који је доминантан, не само у овом региону. Неопходно је да се уради нова стратегија и, колико знам, то је у плану. Министарство рада је задужено за тај сегмент", рекао је Никитовић.

Додаје да су демографске стратегије углавном добро написане, али да је за најбоље резултате неопходна синхронизација између различитих планова који се тичу подстицања рађања, образовања становништва, контроле миграција.

Под економским миграцијама подразумевају се миграције које настају из потребе људи да нађу посао или побољшају животни стандард. Никитовић каже да је мит у јавности, али и појединим научним круговима, да су спољне миграције, односно миграције ван граница Србије, важнији фактор када говоримо о нашем становништву.

Подаци показују да су унутрашње економске миграције израженије и да је густина насељености у Београду седам пута већа од републичког просека.

"Доминантно су ту концентрисане управне и административне функције, акумулација капитала је највећа ту, у последњих двадесетак година и у Новом Саду. И када имате тако привлачно средиште, умањујете демографске капацитете региона и општина одакле становништво махом долази у Београд. То је јасна последица. Међутим, имате и ону врло важну индиректну демографску последицу, да ви умањујете фертилне капацитете, могућности становништва да се репродукује у мери у којој је хтело. Јер ако одлази, одлази углавном становништво које је у најбољим, не само радним него и репродуктивним годинама, од 20 до 35 година", истиче Никитовић.

У селима најчешће остају мушкарци, што је, како објашњава Никитовић, део наше културе и традиције јер су мушкарци везани за земљу. Подразумева се да ће женско дете у породици отићи након удаје. Међутим, жене су доминантне када се посматрају миграције због образовања. Због тога је у Београду, Новом Саду и Нишу више жена него мушкараца у главном репродуктивном добу, док у селима остају махом неожењени мушкарци.

Песимистичне предикције броја становника Србије до 2052. године

Према званичним пројекцијама, у Србији би 2052. године могло да буде и мање од пет милиона становника. Највећи број становника наша земља је забележила 1991. године, када нас је било 7,8 милиона. Од тада број становника константно пада, а просек година расте. Демограф Владимир Никитовић каже да пројекције указују на неповољан процес, али да можемо да поправимо старосну структуру.

"Дугорочно, стопе рађања су кључне, ту нема дилеме, а са друге стране битна је и миграциона компонента. Али оно што најчешће заборављамо, то је да имамо људе који данас живе. Стопе доживљења код нас су међу најлошима у Европи, што због стила живота, што због здравственог система. То ми зовемо превремени морталитет или превремена смртност, то су заиста смрти које се могу избећи и ми бисмо само ту уштедели невероватан број људи у које је већ уложено, који су образовани, а добар део њих јесу људи у репродуктивном добу, који нажалост завршавају свој живот пре времена. То је нешто што се кроз ове пројекције види – да постоји капацитет за бољитак, али када је демографија у питању, потребно је стрпљење и жеља већинског дела друштва да опстанемо", закључује Никитовић.