Скраћивање часова на 30 минута – боља концентрација ђака или слабији квалитет наставе

Четрдесет и пет или тридесет – може ли се квалитет наставе мерити минутима, то питање поставља јавност након изјаве ресорног министра да се разматра скраћивање часова због пада пажње и концентрације ученика.

"Мислим да је 30 минута мало, поготово за часове који се полажу за завршни испит. За већину часова није довољно, јер нам 15 минута треба да обновимо градиво, а остаје 15 минута за ново градиво, што је искрено мало", наводи ученица ОШ "Бранко Миљковић" у Нишу.

Друга ученица исте нишке школе сматра да зависи од предмета, али да не могу све наставне јединице да ураде за 30 минута. На питање због чега долази до пада концентрације после тих 30 минута, одговара да је разлог велики број часова или досада.

Расипање пажње

Да је многима досадно и да им се пажња расипа, примећују и наставници, али тврде да се тај проблем не би решио само скраћивањем часова.

"Да ли ће час од 30 минута значити да ће дете у радном дану имати десет часова, уместо садашњих шест, или је намера министарства да завршавају школу у пола 11? Такође, да ли нам се повећава број потребних одељења да бисмо имали пуну норму? Много је ту непознаница", пита Снежана Романдић из Савеза самосталних просветних синдиката.

Александар Марков из Удружења наставника "Еду форум" каже да се поставља питање колико објективно може да се посвети пажња ученицима током 30 минута, јер често ни 45 минута није довољно, ако се узме у обзир да у већим школама број ученика по одељењу износи 30.

"Проблем пажње се не може решити тако што се подилази ученицима и тако што се од часа прави скраћени час. Морамо да видимо како да поправимо квалитет наставе", истиче Марков.

Преобимни наставни програм

Унија синдиката просветних радника саопштава да би скраћење часова негативно утицало на образовни систем. Наводе да се суштински проблеми не решавају без измене наставних садржаја и без смањења броја ученика по одељењу.

"Прво морају да се ревидирају преобимни наставни планови и програми: шта нам је од тога потребно, колико деца то могу да примене у савременим технологијама, каква је опремљеност школа, да смањимо број ученика у разредима да би настава била прилагођена њиховој смањеној пажњи", прича Снежана Романдић из Уније синдиката просветних радника.

Завод за вредновање образовања каже да одлуку не би требало донети без озбиљних истраживања.

"Детаљна и подробна анализа психолога, педагога, наставника и професора, директора свих који су укључени у образовни процес, је неопходна", сматра Борис Стојковски, в.д. директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Александар Марков из "Еду форума" указује да би било логичније да час траје дуже ако је циљ пажња ученика, јер би на тај начин могли да се фокусирају на одређене проблемске ситуације. Такође, као што је тренд у западним земљама, може се разматрати и блок настава.

Постоје и земље у којима часови трају и дуже од 45 минута, као што су Италија и Француска, које имају флексибилне моделе образовања са часовима који трају до једног сата.