Печалбари у Србији – миграције радника као прилика, али и изазов

Више од 50 хиљада странаца, како се процењује, добило је српску радну дозволу 2024. године. Без значајних промена и током 2025. године, објашњава Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У односу на претходну деценију, међутим, Републички завод за статистику региструје девет и по пута више странаца. Најчешће долазе из Кине, Русије, Индије, Непала, Бангладеша, Шри Ланке, Азербејџана, Киргистана, Узбекистана и Турске.

Ресорна министарка наглашава да се Србија у протекло време развијала те да у одређеним пословима има потребе за квалификованим радницима. "Као држава првенство дајемо нашим грађанима, али нисмо затворени за стране раднике јер верујемо у шансу, искуство, знање", каже Ђурђевић Стаменковски и додаје да су радне миграције изазов, али уједно и прилика за једну земљу.

Мотивација за стране раднике

Пад незапослености од 8,8 одсто у другом кварталу године и повећање минималне зараде од 38 одсто за годину дана неки су од мотива за раднике који немају српски пасош.

Олакшава и закон о странцима и увођење интегрисане боравишне и радне дозволе.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић објашњава да је тим законом омогућено да странци добију нову дозволу за привремени боравак на период од три године, у зависности од основа и сврхе боравка.

"Могућност за тако дуг боравак смо увели како бисте се само једном у три године бавили регулисањем својих докумената за боравак. Тако смо истовремено отворили могућност сигурних и легалних путева миграција, што је кључно за смањење радних ризика од кријумчарења миграната и трговине људима", објашњава Дачић.

Србија у мигрантским кретањима

Широм централне и источне Европе, пре свега на Западном Балкану, Међународна агенција за миграције види дубоке промене у мигрантским кретањима.

Шеф мисије Међународне организације за миграције у Србији Зејнал Хаџијев истиче важност преласка са ирегуларних на регуларне путеве, од кратке до структурне мобилности, и од делимичних одговора до координисаног управљања.

"Србија на многе начине стоји у срцу ових трансформација јер је то земља порекла, транзита и све више постаје и земља дестинација за стране раднике", каже Хаџијев.

Србија је ове године председавајућа Централноевропској иницијативи. Та иницијатива настала је после пада Берлинског зида и окупља 17 држава Централне, Источне и Југоисточне Европе.