Деканка Ковачевић: Студентска борба прерасла факултете; професор Јаковљевић: Одвојити наставу од политике

Од трећег новембра, нова академска година почеће и на оним факултетима у Србији на којима није стартовала током октобра. Наставља се и дијалог премијера Србије Ђуре Мацута с деканима и ректорима универзитета. Јесу ли се факултети вратили редовном функционисању након блокада? Могу ли остати по страни од акција које студенти у блокади и даље воде? Колики ће утицај на све то имати начин на који ће протећи комеморативни скуп првог новембра?

Деканка Факултета политичких наука Маја Ковачевић рекла је да је била јуче на састанку са премијером Мацутом и да су имали отворен разговор.

"Премијер Мацут је човек дијалога, он је започео дијалог са ректором Владаном Ђокићем и тада је почело тражење решења. Овај дијалог посвећен је решавању проблема. Отворено смо о свему разговарали, исказана је спремност од стране Владе да проблеми буду решени“, истакла је Ковачевићева.

Појаснила је да су њене колеге са Универзитета у Београду ишле на разговор са премијером у неколико групација јер је овај Универзитет велики.

Према њеним речима, чињеница је да се родило велико неповерење са обе стране и са стране владе према факултетима и са стране универзитета ка Влади.

"Сада је на свима нама да решавамо проблеме“, истакла је Ковачевићева.

Професор на Медицинском факултету у Крагујевцу Владимир Јаковљевић каже да од 12 факултета на Универзитету у Крагујевцу, пет је почело са радом, а остали почињу 3. новембра.

Како је рекао, имали су и ванредни испитни рок на Медицинском факултету на ком и он ради.

"Ради се као да се ништа није догодило. Критеријум оцењивања је био исти колико ја знам, не смемо да попустимо студентима у вези са знањем, а у вези са осталим стварима треба изаћи у сусрет. Неупитно је да је квалитет слабији, с обзиром на изгубљено“, навео је Јаковљевић.

Ковачевићева: Не треба продубљавати незадовољство

Деканка ФПН каже да је на том факултету 3. новембра пријем бруцоша, а да 4. новембра креће настава, и подсећа да почетку нове академске године претходи комеморативни скуп у Новом Саду.

"Тачно је да сенка годишњице пада надстрешнице лебди над почетком школске године. Ако се деси нешто тог дана, можда би могло да закомпликује ситуацију. Не треба продубљивати незадовољство већ треба смиривати ситуацију“, напоменула је Ковачевићева.

Према њеним речима, комуницирају са Студентским парламентом, договарали су се о испитним роковима, свесни колико је све тешко.

"Чињеница је да су студенти добро припремљени, полагали су испите. Надамо се да ћемо се вратити класичним предавањима“, рекла је професорка.

Јаковљевић се надовезао да треба направити разлику између наставног процеса и друштвено политичког ангажовања.

"Једна ствар су обавезе да се баве наставним процесом, а друга ствар је њихово друштвено и политичко ангажовање. Ако студенти имају нешто да кажу, они треба да нађу начин да то ураде тако да не ремете наставни процес. Наставни процес је једно, а ово је друго, не треба све ставити у исти кош“, напоменуо је Јаковљевић.

Предложио је да организују трибине, јер како каже „свакој власти је потребан Максим Горки који ће јој рећи шта мисли“,

Додао је да су слике са блокираних факултета компромитовале целу причу и да студенти треба да нађу начин како да нешто кажу.

Јаковљевић: Немамо луксуз да губимо још једну школску годину

Професорка ФПН-а каже да су њене колеге професори подржали студентске захтеве, а не блокаде као такве.

"Већина професора сматра да су студентски захтеви легитимни. Већина се слаже да је студентска борба прерасла у ширу причу и да факултет није више место за ту борбу“, напоменула је Ковачевићева.

Подсетила је да је студентски протест почео након што су физички нападнути студенти код ФДУ-а. Додаје да су професори сматрали да је њихова дужност да стану уз њих.

Јаковљевић каже да сада немамо луксуз да губимо још једну школску годину.

Према његовим речима, све што се дешавало показало је проблеме и потребу да се високо образовање темељно реформише.

Напоменуо је да треба реформисати и свест што је најтеже и да факултети треба да буду генератори нових ствари и да се треба прилагодити стварима које се дешавају око нас.

Апострофирао је проблем све нижег природног прираштаја у Србији, а да на факултетима има дупло више места него студената, а интересовање за одређене факултете је неравномерно распоређено.

Јаковљевић сматра да је високо образовање бренд наше земље, као и наука, а да ли ће остати бренд зависи од нас самих.

Професорка Маја Ковачевић очекује да дијалог између власти и факултета буде настављан, а да се дијалог не односи само на испуњавање договореног, већ и о другим проблемима.