Годишњица ослобођења Београда: Дан када је слобода ушла у град

После трогодишње окупације, Београд су ослободиле снаге совјетске Црвене армије уз помоћ јединица Народноослободилачке војске Југославије у обимној акцији познатој као Београдска операција.

Колико се зна, током ослобођења Београда погинула су 2.944 припадника Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и 960 бораца Црвене армије.

Операције ослобођења започеле су 12. октобра и трајале до 20. октобра, када су остаци немачких снага разбијени, осим мањег броја притајених диверзаната који су убрзо онемогућени.

Слободан Београда – слободна Југославија

Акција ослобођења главног града Србије, а тада и Југославије, била је најважнија војна операција у процесу ослобођења земље. Заузимањем Београда од стране Црвене армије и снага Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) решено је питање даљег развоја догађаја унутар земље, односно политички расплет око судбине Југославије.

Совјетска Црвена армија, која је од фебруара 1946. званично носила назив Совјетска армија, поступила је у складу са претходно постигнутим споразумом из септембра 1944. у Москви, који су потписали совјетски лидер Јосиф Стаљин и Јосип Броз Тито.

Немци су тада претворили Београд у тврђаву и одлучно га бранили, између осталог и због потребе да извуку своје трупе са југа, из Грчке. Најважнији циљ им је био заустављање даљег продора Совјета ка западу.

Због великог стратешког значаја, немачка Команда југоистока, од августа 1943. позната као Армијска група Ф, била је стационирана у Београду.

Након ослобођења Београда, немачке трупе су се 23. октобра повукле и стационирале у Срему, где су вођене жестоке вишемесечне борбе до средине априла 1945. године.

Разарање престонице пред ослобођење

Престоница Србије била је под немачком окупацијом током Другог светског рата, од априла 1941. до октобра 1944. године.

Ослобађање Београда почело је у октобру 1944. године тешким дејствима совјетске артиљерије на град.

Град је значајно разорен током немачког бомбардовања у априлу 1941. године, али и још разорнијег савезничког бомбардовања 1944. године.

Заповедник совјетских ослободилаца био је генерал Владимир Жданов, док је снагама Народноослободилачке војске Југославије током Београдске операције командовао генерал Пеко Дапчевић.

Трупе НОВЈ на ободу града, на прелазима Жаркова и Чукарице, пристизале су до 14. октобра.

Током ноћи између 13. и 14. октобра заузета је Авала, где је распоређена совјетска артиљерија.

Заједнички напад на Београд из четири правца извели су Црвена армија и НОВЈ 14. октобра.

Један од праваца наступа ослободилаца био је из правца Чукарице, ка Савском пристаништу.

Бањица, Дедиње, Топчидер и Дунав станица на источном ободу урбане зоне ослобођени су током првог дана и ноћи борби.

Од Славије и Мостара до Калемегдана

Већ тада су поједине јединице НОВЈ и Црвене армије стигле до Славије и Мостара, односно до простора данашње петље.

Друга колона кретала се од Топчидера према ужем центру, ка Улици краља Милана.

Жестоке борбе вођене су на потезу улица Милоша Великог и Немањине, где су се немачке трупе одлучно браниле.

Једна групација ослободилаца надирала је од Бањице преко Дедиња према Крунској улици.

Четврта колона кретала се низ Булевар краља Александра, према Душановој улици на Дорћолу.

До зграде Народног позоришта, на данашњем Тргу републике, ослободиоци су се пробили у поподневним часовима 16. октобра.

Здање Националног позоришта коначно је заузето током наредног дана.

Последњи отпор – последњи Немац

Жесток отпор немачких окупационих снага посебно се одржавао на прилазима Сави, због обезбеђења повлачења преко железничког моста према Земуну.

Оштре борбе вођене су у рејону падине од Теразија, испод хотела Москва, низбрдо ка Сави.

Отпор је пружен и на простору око Шећеране на Чукарици, највероватније због стратешког значаја прилаза реци.

Артиљеријску подршку немачке трупе имале су са Бежаније, из Срема, као и са Аде Циганлије.

Покушаји немачких контранапада трајали су до 18. октобра.

Утврђивање немачких снага у Срему, на потезу који ће касније постати познат као Сремски фронт, већ је било у току.

Симбол победе вијорио се на врху "Албаније"

Заставу нове Југославије, 19. октобра предвече, на врх облакодера "Албанија", тада највишег здања у најужем центру града на Теразијама, поставио је партизан Миладин Петровић, чиме је означено ослобођење Београда.

Тада су заузети и хотел "Москва" на Теразијама, као и главна железничка станица у дну Немањине, на Савском тргу.

Коначни бег немачких јединица догодио се током ноћи између 19. и 20. октобра, при чему су и даље жестоко бранили мост на Сави, као и тврђаву Калемегдан из стратешких разлога.

Савски мост је претходно миниран с намером да буде подигнут у ваздух након повлачења немачких снага у Срем.

Негде пред зору те ноћи ослобођен је Калемегдан, чији је Горњи град претходно био искључиво војна зона, неприступачна цивилима, док су ослободиоци Савски мост заузели у јутарњим сатима 20. октобра.

Ко је спасилац Савског моста?

Минирање Савског моста није успело, јер су на време пресечени каблови за детонацију.

Спасавање моста често се приписује учитељу Миладину Зарићу.

Међутим, више особа је одликовано и награђено због учешћа у спасавању моста, а постоје различите верзије и тврдње о томе ко је заправо био главни спасилац.

Према једној верзији, заслуге припадају земунцима Николи Милованчеву и Крсти Вучићу.

Постоји и тумачење да су експлозив демонтирали припадници Дунавске флотиле Црвене армије, за шта је одликован капетан Григориј Орхипенко, што не искључује претходну тврдњу о пресеченим кабловима.

Након тога уследило је ослобођење Земуна, 22. октобра.

Линије немачких утврђења у Срему, на простору познатом као Сремски фронт, добиле су коначан облик углавном дуж граница раздвајања српске и хрватске етничке већине.

Познато је да су у Београду, по повлачењу немачких снага, остали прикривени припадници немачких посебних јединица с циљем извођења диверзантских дејстава у позадини, али су сви убрзо разбијени.

Сећање на ослободиоце

Поводом десетогодишњице ослобођења Београда, 20. октобра 1954. године, насупрот Новом гробљу отворено је Спомен-гробље ослободиоцима.

Београд, који је био жртва бруталне окупације и имао бројне жртве, нарочито након што је започео устанак, тешко је разаран у више наврата. Град је страдао током немачког бомбардовања у априлу 1941. године, као и током савезничких ваздушних напада 1944. године – у априлу, мају, јуну, јулу и септембру, укупно чак 11 пута. Разарања су настављена и током саме акције ослобађања.

Најразорније бомбардовање догодило се на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године.

Тито стиже у Београд

Јосип Броз Тито је у Београд дошао из Вршца, где се налазио током Београдске операције, након што су све војне операције окончане.

Питање политичког расплета у Југославији по ослобођењу тиме је решено, у складу са договором између Тита и Ивана Шубашића.

Даље борбе за ослобођење Југославије настављене су до краја рата у Европи, у мају 1945. године, при чему су поједине немачке формације у Југославији одбијале да се предају и након званичне капитулације, објављене између 8. и 9. маја.