У употреби око 1.000 радиоактивних громобрана широм Србије – да ли су опасни по окружење

Одлука о уклањању радиоактивних громобрана донета је 2009. године, а рок за њихово потпуно уклањање са објеката продужен је до 2014. године. Ипак, данас је у употреби мање од 1.000 радиоактивних громобрана, рекао је за РТС Предраг Божовић из Института за нуклеарне науке "Винча", а последњи су уклонили у Србобрану овог лета, након што је пао услед пожара.

Објаснио је да најтачније податке о броју радиоактивних громобрана у употреби има Директорат за радијациону и нуклеарну безбедност Србије.

"Оно што ми знамо је да их има мање од 1.000, рецимо, али тачан број и најбољи податак има Директорат, зато што се у оквиру Директората налази сектор за инспекцију, њима се пријављује уколико неко сматра да има радиоактивни громобран на својој згради", рекао је Божовић.

Говорећи о штетности по околину, Божовић је објаснио да су радиоактивни громобрани конструисани тако да зрачење емитују према небу како би јонизовали ваздух и направе бољи проводни пут и намами гром на громобранску инсталацију.

"Кућиште је довољно оклопљено, тако да зрачења нема на доле, ка згради и ка становништву. Док год су они у том свом стабилном, стојећем положају, не постоји опасност по становништво. То је конструкцијски направљено тако, то је мерењима више пута потврђивано и проверавано", навео је Божовић.

Када настаје опасност

Божовић објашњава да опасност настаје када дође до обарања громобрана

"Уколико дође до обарања стуба, уколико дође до тога да неко дира стуб, да дира кућиште, ту могу настати последице различитих нивоа, до оне најгоре, ако дође до губитка извора, тада извор може да заврши у животној средини и да направи проблеме", истакао је Божовић додавши да је основни савет да се громобрани не дирају.

Напоменуо је да су сви радиоактивни громобрани на себи имали жуту таблицу са знаком радиоактивности и да грађани који виде громобран са таквом таблицом треба да позову Директорат а радијациону и нуклеарну безбедност Србије.

"Они ће даље урадити све што је потребно и наложити даља поступања, а уколико нису сигурни, најбоље је не прилазити", навео је Божовић.

Утицај локације на уклањање громобрана

Говорећи о постављању и уклањању громобрана, Божовић је рекао да то доста зависи од околности и локације на којој се громобран налази, а да Директорат прописује услове за лиценцирање особа које се могу бавити уклањањем радиоактивних громобрана.

Након уклањања, како је објаснио Божовић, громобрани и радиоактивни материјал одлажу се у централно складиште ЈП "Нуклеарни објекти Србије", који даље поступају са њима.

Када је реч о напуштеним објектима, Предраг Божовић је истакао да демонтажа громобрана захтева одређена финансијска средства, па када је објекат напуштен, они не могу да ураде много тога, пошто је потребно да неко финансира уклањање, а они не могу да уђу на нечије власништво без одобрења.