Алекса и Филип, од Вест Поинта до Србије - Србија има Николу Теслу, Ђоковића и Јокића, и то говори све

Тронедељни боравак у Србији заслужили су захваљујући добрим оценама на академији, коренима и познавању локалне културе. Филипова мајка пореклом је из Козарске Дубице, а Алексин отац из Аранђеловца, који је пре тридесетак година емигрирао у САД.

"Много лепо је било овде. Ми смо видели све, храна је била много лепа. Исто било много лепо да видим моју баку, тетку. Хоћу опет да дођем кад будем могао. Моји бака и тетка су у Аранђеловцу. Ја сам био два пута. Пре 8 година сам био овде, био сам мали", каже Алекса Јовановић, полазник четврте године Вест Поинт војне академије.

"Платинасти вук, спектакуларна вежба"

Током боравка у Србији посматрали су међународну вежбу Платинасти вук, коју оцењују као спектакуларну јер су различите нације успеле да заједно изведу сложену вежбу. Посетили су и Војну академију, где су их угостили српски кадети.

"Академија је импресивна. Обишли смо објекте, учионице, спаваонице и терене. Разговарали смо са кадетима, сазнали како изгледа њихов свакодневни живот, тренинзи, настава. Било је занимљиво упоредити то са нашим начином живота на Вест Поинту. Научио сам много о српској култури и историји, заиста сам уживао", каже Алекса.

Обојица су на завршној години Вест Поинта - најстарије и најпрестижније војне академије у Сједињеним Државама. У децембру ће сазнати свој распоред - Алекса се нада пешадији, а Филип пилотском позиву. Велики број америчких официра српског порекла прошао је кроз америчку војску.

Српски утицај у САД

"Не бих рекао да имам неки конкретан српски узор у америчкој војсци, али уопштено, видим да Срби имају велики утицај у САД. Иако нас је мало, око шест милиона, Срби су познати и у спорту и у култури. Имамо имена као што су Никола Јокић и Новак Ђоковић, то су глобално познате личности које представљају Србију у најбољем светлу. И наравно, Никола Тесла је пример за себе. Не могу да се сетим ниједног познатог Србина у САД који оставља лош утисак, већина нас оставља заиста сјајан утисак", каже Филип Гизи.

Ни Филип није први пут у Србији, искористио је ову службену посету да обиђе родбину коју има у Новом Саду. Ипак, сада као 21-годишњи младић, Србију је доживео другачије.

"Гостопримство, дефинитивно. Где год да одете, људи су љубазни, срдачни и хране има увек у изобиљу. Најлепши тренутак ми је био када сам играо одбојку и кошарку са локалним момцима, то дружење и повезивање са људима остаће ми у сећању. Иако тренутно мој српски језик није баш најбољи, надам се да ћу за годину или две говорити течно", рекао је Филип.

Посету Србији завршавају сутра. Враћају се завршним испитима у Њујорк, на Вест Поинт, академију која постоји од 1802. године.